Čovek uvek može izmisliti mnoga opravdanja zašto je sreća za njega nedostižna, ali to nema veze sa realnom slikom svih pozitivnih mogućnosti, koje su na raspolaganju svakom čoveku ravnopravno, svakog trenutka.
Sva opravdanja za nesreću su samo opravdanja, tj. iluzija, koje se držimo konzervirani sigurnosnim zidom nepromena, kako ne bi morali prstom mrdnuti, jedino smo nesrećni!
Kada čoveku dosadi teskoba i patnja, odlučuje se da nešto promeni!
Glavu gore prijatelju, jer ti si gospodar svog života i savršenih prilika da budeš srećan neprestano! Život će te ionako malo po malo jednog trenutka katapultirati u takve prilike za puno više sreće. Pitanje je da li želiš svesno da unaprediš sebe, ne čekajući da te tvoje patnje umore i nateraju na promene. lakše je promenuti mnoge svoje osobine, navike i verovanja, dok nisu u težim fazama.
Menjaj se odmah, čim vidiš da ti nešto smeta kod sebe i da te opterećuje.
Ne prebacuj ništa na druge, jer drugi ne postoje, uvek si ti u pitanju, i uvek je do tebe.
Kada doživljavaš neku izazovnu situaciju, bol i patnju, razumi da ti tvoja osećanja patnje sama govore da si se diskonektovao sa Božanskim u sebi, zato i patiš, zato ti je i teško. Vrati se sebi unutra poveži se sa svojom Dušom, i tada zamoli da ti se pomogne. Pitaj svoju Dušu, kako da izađeš iz ove izazovne situacije.
Ljubav će poteći prema tebi i Duša tvoja Božanska će ti pokazati izlaz iz svake patnje i bola.
Radost je tvoje pravo lice, i njega se drži dragi prijatelju.
Život bi bio pesma, kada bi ljudi sve što im smeta kod sebe odmah rešavali, čim to primete, ali potrebno je iskoračiti iz zone sigurnosti i komfora i priznati, da je svako naše nezadovoljstvo, nemir i bol do nas a ne do drugih.
Menjati se, ostavljajući sve druge ljude na miru, i ne koristeći ih u svoja opravdanja je jedini ispravni stav za sreću.
Ponekad, neki dan, sve me pritiska i steze,… hocu , zelim jako da se sve promeni,…
Ove reci su ti divne , divna moja Leci! Ove recenice su melem! Povezimo se sa svojom Dusom i Izvorom! I hvala im na odgovorima!
Draga Maja, dobro je i kada pritiska, jer onda više poželimo promene.Na kraju važno je da do promena dođe!
Tako je, Duša naša uvek je tu za nas, kao i naš Anđeo čuvar, koji je uvek raspoložen da nam pomogne, samo je potrebno da zatražimo.
Ljubim te, puno, puno!
Draga Leci kako je sve ovo istinito pa to je neverovatno!Kako te ja obozavam kad me pogodis kao i obicno!Nemam reci…Sve ovo sam na vlastitoj kozi osetila ali hvala Bogu to je iza mene…Hvala ti na ovoj ljubavi u mom bicu,koju je tvoj tekst rasplamsao!Divna si,ljubim te!
Divno je da ti to sve vidiš o čemu sam pisala, prekrasno!
A ja volim da te pogodim… he he he… jer znam kako je to prijatno i kako to legne na srce, zapiše se i tada nas to podseti u nekim situacijama, da prepoznamo i reagujemo u skladu koji smo sami otkrili da je istina.
Neka plamti ta ljubav u tebi, jer tvoje probuđeno biće je pitko i prijemčivo, zna primiti i radovati se tome.
Ljubim te.
Tekst ide u specijalnu arhivu na mome kompu pod nazivom “LECI KOJA DUSU LECI!!!”
Rekla bih neku divnu recenicu,ali ne stizem da smislim u odnosu na ovako DIVAN TEKST…direkt iz tvoje duse Leci,to se jednostavno oseca…
Tako da sada ne mogu vise da smisljam pohvalu za autoricu,moram da jos jednom procitam tekst i kompletno mu se prepustim…
VOLIM TE!
HVALA TI!
Ne moraš ništa reći, srećna sam da osećaš!
Puno te volim i pozdravljam iz tvog foldera i iz Novog Sada iz moje sobe.
Пуно лишћа опалог има у двориштима наших душа …
Повремено та дворишта треба очистити ….
Јер, ветар их може поново расути, па поново испочетка ….
Синиша, истине ради, а слободе златне циља, мање причај и почисти мало …
Па стварно Синиша, е јадо, е бено једна, ђе ће ти душа …. хе хе ха
А, сада мало генијалног …
У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ
Владислав Петковић Дис: из “МОЖДА СПАВА”
Na onaj prvi deo ću se samo nasmejati….prijateljski…
Taj vetar čudo napravi…
Ovaj drugi deo je moja omiljena pesma…
Možda spava sa očima zvezda izvan svakog sna…
Divno je znati jezik pesnika, oni imaju moć da ograničenim rečima našeg jezika kažu sve, baš sve!
Oni su uvek putnici pre vremena…
Hvala Leci na divnim recima 🙂
Da li to znaci ostaviti i svoje bliznje (da zive onako kako su sami odabrali) zarad svoje licne srece?
Ako je tako onda biram da budem srecna i da zivim u svojoj sreci koju sam sama skrojila po mojoj meri.
Jedno je sigurno ja nikome nisam nista kriva ni odgovorna za bilo koga,sem za sebe,a ja biram srecu :-):-):-)
:-*:-*:-*:-*
Da Jovana i svoje bližnje ostaviti na miru, jer svako ima prava da živi kako želi i oseća, pa tako i ti. Kada poštujemo svoje izbore, isto tako moramo poštovati i tuđe, jer čovek kada kritikuje on se uvek nalazi u tački iznad nekoga a nikada ne možemo znati bolje za jednu osobu do nje same. Pitanje je samo svake osobe koliko želi biti iskrena i otvorena prema sebi.
A ti si super! Samo živi, raduj se i uživaj u svojoj sreći, sama si je kreirala.