Razvijanje istinskog saosećanja za naše voljene je očit način i pravo mesto da se krene sa našom duhovnom praksom. Uticaj koji naše akcije imaju na naše bliske osobe će uglavnom biti veći nego na ostale, i stoga naša odgovornost prema njima je veća. Ipak moramo spoznati da, na kraju, nema osnova diskriminaciji u njihovu korist: sva bića jednako zaslužuju našu samilost.