Pre nego što smo došli u fizičko, mi smo bili deo Boga, sa svim nasleđenim kvalitetima Kreatora koji odašilje izobilje, kreativnost, ljubav, mir, radost, I dobro-bit. Duhovna dimenzija nas priziva u ovom materijalnom svetu početaka I završetaka. Kada je poslušamo I dopustimo, Duh nas vodi do nečeg što je još više od našeg života kao fizičkog bića. Kada dopustim sebi da se poravnam sa Duhom, ja osećam zadovoljstvo, I više od toga – ja osetim radost. U stanju sam da primim vibracione energije mog Izvora – nazovite to kako god želite: glasovi, poruke, tihi podsetnici, nevidljuve sugestije – to su vibracije energije. Naučio sam da sebe ‘uklonim’ sa puta I otklonim otpor za slobodni tok ove duhovne energije.
Pošto već dugo vremena živim pored okeana, posmatrao sam lepotu visokih palminih stabala koje rastu na samoj obali. Ovi stabilni giganti sposobni su da podnesu najjače uraganske sile vetra koje sravnavaju, I uništavaju mnogo veće, starije I veličanstvenije drveće. Koja je tajna palminog drveta koja mu omogućava da ostane u jendom komadu čak I kroz dugotrajne, razarajuće oluje? U nekim momentima se saviju čak do same zemlje, I to je upravo ta sposobnost koja im dopušta da prežive.
Voleo bih da napišem knjigu, samo kad bih imao vremena. Da li ste u poslednje vreme čuli da neko govori ovu rečenicu, ili ste je možda I sami rekli? Da li vi zaista želite da napišete knjigu ili da slikate, pevate, igrate ili da ispunite bilo kakvu kreativnu žudnju koja odavno postoji u vašem životu? I da li je vreme zapravo problem?
Kada je Sokrat rekao: Neispitani život nije vredan življenja, on je branio svoju praksu da studente uči da razmišljaju za sebe, da preispituju ideje koje su im ‘servirane’. Svi mi imamo misli koje su nam servirane od strane naše porodice, društva, kulture. Ove misli koje su nam date su vrlo duboko usađene I utkane u nas, da nam se čini kao da su deo našeg bića, I upravo zbog toga treba da zaronimo I ispitamo ih, ako želimo da imamo život vredan življenja.
Zaista je tako: rad je ljubav na delu. Ne mogu vam ponuditi moćniji savet nego K.Gibran: Radite šta volite, volite šta radite. To je izbor koji možete učiniti počevši od ovog trenutka.
Ja sam voljna da vidim sopstvenu veličanstvenost. Ja sada biram da iz svog uma i života eliminišem sve negativne, destruktivne, pune straha, ideje I misli koja me zadržavaju da ne budem fantastična osoba kakva sam namenjena da budem. Ja mislim za sebe. Ja sebi dajem šta mi je potrebno. Za mene je bezbedno da rastem. Što više ispunjavam sebe, to me ljudi više vole. Ja sam blagoslov za planetu. Moja budućnost je svetla I prelepa.
Budite posvećeni odnosu koji imate sa sobom. Toliko se posvećujemo drugim odnosima, I sebe često odbacimo po strani. Tek tu I tamo se setimo da sebe stavimo na dnevni red. I zato, iskreno se starajte o sebi. Budite posvećeni da volite sebe. Zbrinite svoje srce I dušu. Afirmišite: Ja sam svoja omiljena osoba.
Jedna od mojih tajni uz pomoć koje se osećam uspešno I privlačim bogatstvo I brojno izobilje u moj život je unutrašnji aksiom koji koristim bukvalno svakog dana svog života. Glasi ovako: Promeni način na koji posmatraš stvari, I stvari koje gledaš će se promeniti. Ovo je uvek funkcionisalo za mene.
Da li izbegavate red u supermarketu kod kasira koji je namćorast, I koji baca namirnice preko skenera dok ispod oka odmerava mušterije? Probajte ovaj eksperiment koji obožavam da praktikujem. Vidite da li možete da preobratite namćorastog kasira, neprijatnog konobara, ili nekulturnog, nestrpljivog državnog službenika sa svojom dozom prijatnosti I ljubaznosti.
Baš kao što sveća zrači svoju svetlost u mraku prostorije, ljudi koji žive unutar svog Duha daju višu energiju koja može doneti svetlost našim srcima I umovima. Drugim rečima, mi se možemo inspirisati samo time što smo u njihovom prisustvu. Kako da nađemo ljude koji žive svoje živote unutar svog Duha? Jedno merilo koje je za mene funkcionisalo jeste ‘Indeks Radosti’. Kada sretnemo druge ljude za koje mislimo da žive u Duhu, možemo se zapitati sledeća pitanja: Da li nam se čini da im srce poskakuje od radosnog uzbuđenja, I šalje iz sebe signale da oni vole svet I svakoga u njemu? Da li se raduju poslu koji rade? Da li svet vide kao prijateljski nastrojeno mesto? Da li su u miru sa sobom? Da li vam se čine da su prijatni ili kritični prema drugima? Da li nastoje da budu raspoloženi? Da li vole da se igraju? Da li su voljni da budu učenici, kao I učitelji? Da li vole prirodu? Da li su u čudu od lepote sveta? Da li im se lako može prići? Da li osećaju veliko zadovoljstvo da služe drugima? Da li prihvataju sve ljude kao jednake? Da li su otvoreni za nove ideje? Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da utvrdimo da li je druga osoba potencijalno inspirativni uticaj na naš život. Možemo to prepoznati po tome kako se osećamo u njihovom prisustvu. Mi prepoznajemo njihovu višu duhovnu energiju, koja žudi da bude aktivna u našem životu. Za mene, ona je poput toplog, prijatnog vodopada koji teče duboko u meni. Ja znam da zračim višom energijom koja me čini da se osećam fantastično!
