Najdraža pobeda je, pobediti sebe, neki svoj strah, ograničenje, neslobodu, predrasudu, nestrpljenje, bol, patnju, bolest ili nešto sasvim drugo, što nas davi i ne da nam da dišemo punim plućima, slobodno i radosno.
Najbolja stvar koja može da nam se desi, je da shvatimo da smo se oslobodili nekog teškog tereta, oprostili sebi ili nekom bliskom do koga nam je stalo. Ta prekaljena i istopljena ograda, kojom smo bili opasani se rasplinula, nestala. Preobratili smo je u naše radosno lice i ispunjeno srce, jer svaka pobeda je srcem pisana, i svakim našim dahom praćena.
Pobeda čini da rastemo, da naše samopouzdanje dobije krila, pa smo u stanju još bolje gledati i slušati poruke naše duše i života.
Život uvek nagrađuje pobednika, ratnika svetlosti. Daje mu dodatna krila i raspaljuje njegov žar za životom do neslućenih visina.
Zato pobednik posle jedne pobede, želi osvojiti sledeću, jer melem kojim život njegovo srce obavija, je nektar bogova i sam Izvor Života.
To je neprekidno stvaranje, kretanje prema najvećoj dobrobiti, koju gradimo svakim svojim postignućem, svakom svojom pobedom, svakim svojim dahom.
Radost i sloboda su drugo ime pobede.
Pre sebe vidim kao ratnika vetra …..
Čak i kada bi ceo svet utonuo u potpuni mrak, kada bi nam duše zaječale u dubokoj izmaglici ….
Vetar koji bi osetio u svojoj kosi, …, probudio bi me, pokrenuo bi me, …..
Sa vetrom u lice ka pobedama, do kraja beskraja!
Siki
P.S. Prošli tekstovi nisu zaboravljeni i sjaje i danas, ali nešto me kopka …
Zar je moguće da je na comments : 0
Ovi stariji tekstovi nisu toliko imali izlaganja to jest obajvljeni su u vreme kada je sajt bio mnogo manje posećen. Verujem da su objavljeni sada da bi bilo komentara 😀 Ali zato imamo tebe da kopaš po rudniku mudrosti, svaka čast.
Spoyggi dobro zboriš!
Da, Duša vetra zna živo da komunicira sa nama.
Ratnik vetra… divno… baš je viteški…
Ovu atmosferu osećam u nekim novijim kineskim ili japanskim filmovima…i to je predivno…
Kod mene kada sam na selu, sednem na travu, zažmurim i očekujem vetar…a on se igra samnom i lišćem u krošnjama…uh volim taj savršen zvuk…prirode…
Hvala ti Siniša što čitaš moje stare tekstove i više od dve godine…to sam ja kao pre sto godina, he he he …ali mi je prijatno kada shvatim da sam i tada imala istomišljenike, he he he …Hvala!
Život uvek nagrađuje pobednika, ratnika svetlosti. Daje mu dodatna krila i raspaljuje njegov žar za životom do neslućenih visina.
leci moja draga
mene je danas jaaaaaako zivot nagradio jer sam mu verov ala jer sam mu se prepustila
pisem o tome na forumu
toliko divnih iskustava danas!!!
hvala mu
hvala tebi
Tako je raspaljuje njegov žar!
Radujem se tvojoj pobedi!
Vidiš kako život nagrađuje kada imaš poverenja u njega i prepustiš mu se sa poverenjem. E to je novi vidikovac,nova otvorena vrata.
Bravo Ratnice Svetlosti, draga naša Pozitivice!