Moja knjiga Izgovori Nestanite pisana je dan po dan – svaki dan, od prvog februara do prvog oktobra 2008. Moja inspiracija dolazila je iz prirode, na najlepši mogući način. Pre nego što bih započeo novo poglavlje u knjizi, ja bih se vozio 56 km istočno od mesta gde živim na Mauiu, a zatim bih pešačio kroz stenje I šumu otprilike dva sata. Stigao bih do mesta gde ogromni vodopad od 15 metara pada u bazen okružen Guava drvećem I Guava voćem. Ovde bih seo, tačno ispod vodopada, I uživao dok mi se voda sliva preko glave. U svojim satima koje sam proveo tamo, došlo mi je sve što mi je bilo potrebno za moje sledeće poglavlje u knjizi. Nisam imao nikakav zapisan plan niti organizaciju po kojoj sam pisao – samo prelepo, blagosloveno mesto u kišnoj šumi. Bilo je to kao da me je sam Bog zagrlio I rekao: Ovo je ono što ti je potrebno za tvoje sledeće poglavlje. Budi u miru.
Nakon tih par sati koje bih proveo tamo u prirodi, I gde bih I sam pronalazio sopstvenu prirodu, vratio bih se kući seo, počeo da pišem I sve bi teklo tako glatko I predivno.
Tako to ide kada pratite svoj blagoslov. Svi mi kažu: Pa to je ludo! Vozio si 56 km, pešači dva sata na mesto koje je tako izolovano! Ja ne bih ni znao kako da počnem sovje sledeće poglavlje a da nisam predhodno načinio svesni kontakt sa Bogom. To je moj način – on nije ultimativni, najbolji način – samo je moj način.
