Upravo ste tu gde trebate biti. Niste nikada na pogrešnom mestu!
Ne postoji greška gde trebamo biti, zato se opustite i u potpunosti prigrlite tu gde ste, to što imate i to što ste otkrili do sada o sebi i svom istinskom postojanju.
Večnost je pred nama, nema žurbe i preskakanja u lekcijama!
Žurimo obično iz sopstvenog nestrpljenja ili nismo u potpunosti prihvatili trenutak u kojem smo, pa osećamo teret zbog toga, koji želimo po svaku cenu da zbacimo sa svojih ramena. Kada pristanemo i prihvatimo tu gde smo i u čemu smo, teret je lakši!
Probajte pa ćete videti.
Uvek i večno na pravom mestu je dragoceno saznanje, kako nebi sebe kinjili i proglašavali da nismo dovoljno dobri.
Baš naprotiv, mi smo uvek najbolji što možemo biti. Uvek dajemo od sebe najviše što umemo i možemo. Nikada se ne dešava da znamo najbolje, a da učinimo najgore. Zapravo najgore ni ne postoji, jer mi reagujemo uvek iz našeg maksimuma.
Zašto je to tako?
Zato što imamo prirodnu potrebu da izrazimo svoje biće, kroz razne reakcije i akcije, a i kroz misli, stavove, verovanja. Uvek je radost ispoljiti ih sa nekim drugim ljudskim bićem, jer to podstakne u nama kokreaciju bilo čega.
Uvek smo tu gde trebamo biti.
Ovo je velika istina!
Prihvati je !
Hvala, Leci. Odličan tekst.
Hvala tebi draga DenVik!