Svi bi mi rado prihvatili promene, samo kada ne bi bolelo, kada ne bi očešale nelagodom, zbunjenošću ili strahom naša uverenja i stavove u kojima smo se utvrdili.
Zapravo se radi o tome, da nisu same promene uzrok naših neprijatnosti raznih vrsta, već unutrašnji naši otpori da dopustimo nešto novo i nepoznato u svoje iskustvo, bez ikakve svoje kontrole.
Ako smo otkrili da je tok života promena, promena, neprestana promena, onda će biti lakše pustiti taj grč kontrole u nama i prepustiti se životu sa poverenjem. Život uvek objedinjava najveće dobro našeg bića i iskustvo koje proživljavamo. To je sama srž života, Dobrobit!
Nema kontrole u kontrolisanju situacije i ljudi, jer to je uvek u nečemu neuspešno i nepotpuno, već u prepuštanju toku života, tek tada možemo živeti bezbrižno kao da kontrolišemo, ali kada tako živimo nemamo više ni želju ni potrebu da kontrolišemo. Prihvatamo život takav kakav jeste i uživamo u njemu. Znamo da on radi za nas, za naše dobro, najbolje i najviše!
Kontrola čoveka uvek drži u grču, nepoverenju i negativnom očekivanju. Zašto bi mi očekivali negativno i time prizivali neke izazovne situacije, mada i u njima čovek uvek dobija i uči, ali što ne bi jednostavnije, zašto bi komplikovanije, Zar ne?
Ko je ikad imao nešto od kontrole, nešto divno i ispunjavajuće, ali od prepuštanja životu i prihvatanju onoga što nam donese, dešava se čudo i mi otkrivamo istine o nama i svetu, koje nas ispunjavaju i čine slobodnijima. Otvaraju polja naših kreativnosti, koja su bezgranična, kao što je i naše unutrašnje biće!
Kontrolisanje je jedna vrsta manipulacije i od toga je dobro polako odustajati. Ako ne želimo da to neko radi nama, nemojmo ni mi to raditi nekome.
Porazmislite koliku potrebu imate da kontrolišete? Kada sebe uhvatite u takvoj situaciji, nemojte se kritikovati i ljutiti na sebe. Ne pokrećite emocije, već pogledajte konkretno zašto to radite u ovoj situaciji, tako će te lakše odustati od toga.
Shvatanje rastvara sve što je nepotrebno u nama.
