Svi smo ponekad nezadovoljni kako naš život izgleda, i možemo navesti sijaset razloga, zašto je to tako. Međutim, kada bi bili drugačiji i bili neko drugi, morali bi automatski raditi stvari, koje inače ne radimo i provoditi naše vreme mnogo drugačije nego do sada. Pitam se, da li bi nam se to svidelo? Mislim da ne bi! Zašto? Zato što su nas sve naše emocije, sve naše želje, i sva naša htenja, uverenja i sve ono što nas je ikada zanimalo i privlačilo, dovelo do toga da budemo ovakvi kakvi smo sada. To ne znači da u nekim segmentima ne treba da se menjamo, ali to su samo delovi nas.
Leci
Idol mi je životom i primerom bio i ostao vojvoda Živojin Mišic sa svojim nepokolebljivim optimizamom ….
Smatrao je da uvek postoji neki izlaz……
Iza vojvode Mišica ne izbija samo duh pojedinca nego i duh srpskog naroda ….
Potpuno se slažem sa tobom.Dok sam čitala školsku lektru o Živojinu Mišić, divila sam mu se, bila sam zaljubljena u njegov karakter.
Da, kada čovek veruje da uvek postoji izlaz, to mora biti samo ljudina ili div!
Javna ispovest I DEO
Zaklinjem se Bogom da neću ništa ulepšavati a ni ružiti …..
sliku mog života, sliku koju hoću da podelim sa Vama, pred Leci kao svedokom ….
Osećam se kao pripadnik 63-će padobranske brigade, član elitne jedinice koji je bačen u ovaj život sa nekim „tajnim“ zadatkom …. Tajnim, jer još nisam otvorio svoju kovertu od Tvorca predatu ….
Ehhhhhh …. koverta je zlatne boje, „živa“, i peva Kemalovim glasom ….. Dalekooo, dalekooo …..
Pa, naravno utočište je daleko u kosmosu, to zasigurno znam, a ko ne zna saznaće jednog dana….
Jako sam osećajan muškarac, volim ljude, ali posebno žene i njihovu lepotu, senzualnost, duhovnost i neprevaziđenu požrtvovanost!
Kada sam se rodio snežnog 27 decembra 1966 godine, znam da se Bog poradovao, jer stigao je novi, specifični padobranac, ratnik vetra ….
U isto vreme dok sa majkom pipao život u prohladnoj Pančevačkoj bolnici, otac mi je operisan u Beogradu …. i bilo mu je svakako teško što nije sa nama.
Po izlasku iz bolnice, majku i mene su svekrva i stric izveli bez čarapa, u tankom kaputiću (napolju je bilo preko pola metra snega) …. Maminu mamu i sestru, moju tetku izbacili iz kuće kada su doneli prve poklone pri svojoj prvoj „ushićenoj“ poseti ….
Nakon tri nedelje, kada je tata izašao iz bolnice, napustili smo porodičnu kuću moga oca, gde se nekada generacijski živelo …. I stigli u raj, SKC, bazu mog odrastanja, kod mamine mame, moje zelenooke bake (tako lepe oči, a tako težak život iza nje) …
Započeo je moj 16-to godišnji boravak u dvorištu gde je živelo u svađi i harmoniji sedam porodica ….
Moji roditelji su me ostavili sa bakom, dok su oni u međuvremenu menjali privatne stanove, sve do svoje prve lične garsonjere i prvih dosanjanih snova ….
Kao vukovac, završio sam osnovnu i srednju školu, kasnije i Mašinac u Beogradu. Za života ozario i osvetlao sam lice mojoj baki, a bogami i ostalim komšijama iz dvorišta kojih više nema …. O roditeljima i da ne govorim!
Bio sam primeran vojnik, služeći staru dobru JNA u Sloveniji davne 1985-te …
Bio sam, …….
Ehhhhhhhhhhhh
Kovertu zlatne boje ću uskoro otvoriti, a ispovest koju sam tek započeo nastaviti uskoro ….
Vidimo se dobri ljudi i ljudice …..
Siniša ulepšao si mi dan koji mi je i onako bio divan, tako da se osećam, vanseriski ha ha ha ha …
Rekla sam ti u jednom postu da imaš izuzetan talenat za pisanje i pripovedanje iz tvog specifičnog vidika….i to se stalno potvrđuje…
Potpuno uživam u tvojoj iskrenosti, tvojim vidicima i tvom humoru, jer koliko god nešto što govoriš bilo poteško, iz tebe izlazi sa nekom nijansom duhovitosti i prihvatanja života kakav jeste…
Sviđa mi se što će ovo tvoje pripovedanje biti u nastavcima i unapred se radujem, ja gore pomenuti…svedok…ha ha ha
Kako nije teško biti iskren i svoj, pokazuješ svima nama i hvala ti na tome ratniče vetra…
Pazi… ono što si rekao da se osećaš kao pripadnik padobranske jedinice na tajnom zadatku me je toliko nasmejalo…ha ha ha ne mogu ti objasniti…stvarno si pozitivno lud i pravi ratnik vetra…
Čestitam ti na energiji…eh…da vidimo šta piše u zlatnoj koverti…možda se to upravo razvezuje…
Bilo kako bilo…a biće…tu smo svi i puno te, puno pozdravlja svedok i prijatelj Leci.