Pre mnogo godina kada sam živela na salašu, imala sam psa, ženku, koja se zvala Alma. Da budem iskrena, ja sam je već zatekla kada sam došla na salaš, i znala sam da oni koji su tu pre živeli nisu puno vodili računa o njoj, i da često nije dobijala hranu.
Sećam se, da sam jako bila srećna i ispunjena što ću ja voditi računa o njoj u svakom smislu te reči, i što ću joj pružiti puno pažnje i ljubavi. U to vreme sam već imala psa ženku, koja se zvala Lela, mešanac nemačkog špica, rodom iz Pule. Iz milošte sam je često zvala Leca, tako da sam po njoj i dobila ime Leci.
Alma i Lela su bile par iz snova. Milina mi je bilo gledati ih kako se igraju i trčaju po dvorištu, a znale su otići i u obližnju šumicu u svojoj vragolastoj igri.
Alma je bila mešanac, pokupljena na Novosadskom keju. Bila je srednje veličine. Imala je kraće nogice i bujnu dlaku, svetlo riđe braon boje. Njene žute oči kao da je mačka bile su tople i mile, i uvek se u njima ogledala velika ljubav i nežnost prema meni. Mnogo sam je zavolela i primila duboko u svoje srce, jer sam valda imala žarku želju da joj nadoknadim svo ono vreme kada nije bila toliko voljena i pažena.
Tekli su srećni dani za Almu. Ona je bila toliko zahvalan pas, mio i drag, da se čovek prosto rastopi gledajući je. Nikada nije pokazivala neku ljubomoru u odnosu na Lelu. Radovala se Leli i druženju samnom, svakom obroku i nikada nije bila halapljiva i nestrpljiva. Negovala sam je bila je kao puslica. Bila je čudo od psa!. Puno puta sam je u krilu držala i mazila do besvesti tu njenu bujnu riđu dlaku, i uživala u njenom prisustvu i njenoj nežnoj energiji.
Bila je velika čuvarka, lajala je na svakoga ko je prolazio pored salaša, i na svakoga ko je hteo da uđe na imanje. Svi psi koji su se tu muvali okolo, ona onako malena je sve rasterala, ali Lelu je jako lako prihvatila, da sam se ja čudila i radovala u isto vreme. Alma me je besprekorno slušala. Kada ja izađem u dvorište i ne vidim je , pa je pozovem, ona se stvori za čas. Još izdaleka je vidim malenu, kako leti i hita prema meni. Slatka gombica! Mila i draga Alma je bila srećna, i ja sam to osećala i videla. To mi je toliko značilo, i toliko ispunjavalo moje srce radošću.
Jednoga dana došao je njen trenutak da ode sa ovog sveta, bila je bolesna. Sedela sam na podu pored nje i govorila joj ovde sam Alma, ovde sam, molim te nemoj još da odeš molim te. Plakala sam, kao i svako sebično biće koje hoće da zadrži ono što voli. Bila sam tužna ali i svesna da želim da je pustim jer ne želim da je išta boli. Klonula joj je glava, bila sam tiha i mirna, mislila sam da odlazi. Ona je odjedanput otvorila oči i pogledala me sa takvom ljubavlju i zahvalnošću da sam ja zanemila. To je bio duboki pogled duše koja mi se obraća i zahvaljuje na mojoj ljubavi i društvu. Ljudi ja sam bila kao vulkan pun ljubavi koji će svakog trena da eksplodira . Zatim je zatvorila oči i otiša a moj se vulkan izlio u more suza pune ljubavi i radosti za ovakvo obraćanje i ovoliku ljubav.
Pamtim Amu i nosim je u srcu, jer me je mnogo naučila o ljubavi.
PREDIVNO LECI !toliko se oseca ta tvoja ljubav i zahvalnost sto si je imala ,da si me rasplakala ali drago mi je uvek iznova citati tvoje predivne price !HVALA
Uh…verujem da si plakala od ganutosti a ne od tuge, pa kao i ja kada mi se to dešavalo. Ali ta spoznaja mi je pomogla da bolje i dublje pojmim, kako zaista ta divna božanska Duša živi u mom telu i u svačijem telu.
Puno te, puno pozdravljam, Snežana.
OCI SU MI SE NAPUNILE SUZAMA,DIVNA PRICA,HVALA VAM.
Hvala ti Zehra što čitaš moje tekstove. Pozdrav veliki od srca.
kao i uvek prekrasno Leci
zaista je divno procitati o ovakvim iskustvima,sa psima pogotovo..
hvala Leci!!
Primećujem da voliš pse, kao i ja. Pozdrav Maja.
Draga Leci,
rasplakala me tvoja prica. Ganulo me je saznanje, po ko zna koji put, koliko su zivotinjice zahvalne za nasu ljubav i paznju. I ja imam zenkicu, koja je ostavljena pa sam je prisvojila, i njen napredak je kroz godine bas bivao vidan.Ali, mnogo mi znaci sto je imam u svom zivotu, izaziva u meni onu cistu srecicu, djeciju…
Tvoja Alma je napustila ovaj svijet u ljubavi kojom si je hranila.
Divno!!
Razumem te što voliš svoga psa, to je nešto posebno! Pas i čovek večna ljubav.
Draga Leci,ovo je jedna od najdirljivijih priča koju sam ovde pročitala…Alma je imala sreću da naiđe na takve divne prijatelje kao što si ti i Lela.I bez obzira što nije pripadala nikom dobar deo svog života,našla je prijatelje i otpraćena je sa suzom i iskrenom ljubavlju!:-*
Hvala ti Leci, jos jednom se razumesmo.
Prezivljavala sam identicne trenutke pri rastanku sa mojim prethodnim psom,Fritzom,nadjenim u Dunavskom parku.Nezaboravan momenat: okrenuo se prema meni (taj pogled u isto vreme tuzan i umirujuci,veoma dubok) nasmejao mi se,teseci me i kao da mi je rekao ne tuguj ja ostajem sa tobom iako odlazim.Zahvalio mi se i klonuo. Mogla bih jos mnogo,mnogo toga reci….Zahvalila sam mu se na nasem zajednicki provedenom vremenu, necu ga nikada zaboraviti, nosim njegovu jlubav u srcu stalno.
P.S.
Na forumu .Tema :”koju muziku slusas” sam postavila,pa kad mozes pogledaj spot Broj 16