Pitala sam se mnogo puta, šta je to unutar mene što me čini osobom, čovekom, sa svim tim pojedinostima i specifičnošću koja me čini u mnogome, nekome slična ili vrlo različita, lako prihvatljiva ili ono suprotno.
Svi smo mi u nečemu slični, a u nečemu različiti, ali problem nastaje u onoj tački komunikacije, među ljudima, kad treba prihvatiti nekog ko je drugačiji. Zašto nas uznemirava ako je neko drugačiji, zar nije baš u tome raskošnost Života, da nam ponudi pregršt raznolikosti, a mi zapažamo, biramo, pravimo izbore po našem poimanju, iz lične perspektive.
Ponekad pravimo izbore ne pitajući se šta zaista želimo, jer se poravnavamo i upoređujemo sa većinom, onim što je široko prihvaćeno i samim tim sigurno da nas niko našim izborom neće ismejati, osuditiili, odbaciti.
Ne slušamo sebe uvek, taj unutrašnji glas i često napravimo izbor, kakav očekuju oni oko nas, a to uvek znači da radimo protiv sebe, jer druge nikada ne možemo dovoljno zadovoljiti i iskupiti našu sreću. Takvo naše postupanje donosi osećaj ne ispunjenosti, jer zadovoljavamo tuđu meru i tuđe želje, a ne svoje.
Nekada sam mislila da je ovakvo razmišljanje sebičnost, ali danas spokojno znam da nije. Nije sebičnost živeti kako želiš, već je sebičnost kad od drugih tražimo da žive kao mi.
Svi zapravo imamo svoj neponovljivi i specifičan put, osobenost i unutrašnji osećaj, šta želimo, šta je za nas istina, kako je vidimo, i koji je naš sledeći korak.
Dođe tačka u životu kad se posloži i prevagne, mera po kojoj merimo i gradimo svoj život, a to je Sloboda i Radost, zato biram, da moja radost bude uvek moj izbor. Meni je to dovoljno. Meni je to najviše što se može, a ja uvek želim najviše.
Kako je moguce se opustiti u pokusaju meditaciji , kada mi svakakve misli prolaze kroz glavu?
Sasvim je normalno da ti razne misli prolaze kroz glavu. U tome i jeste poenta u meditaciji da naučimo da te misli posmatramo izdaleka i da ih propuštamo. Vremenom će se misli smiriti i moći ćeš da uživaš u potpunom miru u meditaciji.
To ne znači da će misli nestati nego da će jednostavno biti manje navalentne, iliti um će naučiti da “pauzira” od udubljivanja u svaku slučajnu misao koja naleti.
Draga Jelena, Spoygg je divno sve rekao, i nadam se da ti je sada lakše, i da ćeš opuštenije prilaziti meditaciji.
Ja lično kada sam počinjala da meditiram, sam bila iznenađena koliko misli protiče mojom glavom, jer naprosto nikada do tada nisam posmatrala svoje misli. Ono što je najbitnije i najvažnije, je opusti se koliko je to moguće ovog trenutka i ne zahtevaj od sebe savršenstvo,bar ne u početku.
Ja ću ti prijateljski preporučiti da pročitaš jedan moj tekst o meditaciji, i evo ti link. Puno sreće i radosti u Životu, želi ti Leci.
http://ratnicisvetlosti.com/clanak/meditacija/