Kada kažem Samilost, i u središtu svoga bića pronađem taj osećaj, osetim takvu snagu topline i ljubavi, koja me preplavi.
Mogu pomisliti na bilo koje biće na ovoj planeti, ma kakvo to biće bilo, ja osećam samo dragost i ljubav prema njemu.
Kada iz samilosti pomislimo na bilo koga, prosto se desi čudo, svi su nam mili i dragi.
Probajte to otkriti i sami!
Samilost je osećaj ljubavi, mira i razumevanja, da smo svi jedno, da smo jedinstveni i različiti i da to možemo prihvatiti, razumeti i voleti.
Ta raznolikost nas samih i svega što nas okružuje, je nepregledno bogatstvo Kreacije, Izvora, čiji smo neodvojivi i sastavni deo i to se samo proširuje u beskraj.
Samilost je kao eliksir, jer nas povezuje u jedinstvo, da shvatimo kako jedno od drugog učimo, baš u tim razlikama i suprotnostima. Razlike nas podučavaju, pa oni koji su najveća suprotnost nama, najviše nas podučavaju i pomažu.
Kada stavimo ruku na grudi i pomislimo na Samilost, osetimo ljubav prema tim osobama, jer smo povezani i jedno drugome samo pomoć i podrška, mada to nekada u svakodnevnom životu ne vidimo, jer samo u Osećaju Samilosti sagledavamo celinu iz šire perspektive.
Samilost je jedistvo svih nas u srcu.
Samilost je osećaj ljubavi prema svim bićima i svemu što nas okružuje.
Samilost je nevidljiva povezanost svih protivurečnost.
Samilost otkrivamo čim pomislimo na nju.
Samilost u nama probudi čiste suze radosti.
U samilosti smo svi zagrljeni i veseli.
U samilosti je sve moguće sagledati, i svi smo jednako divni i različiti.
U samilosti svaki je čovek radosni izraz Života i svekolika lepota za sebe, bez obzira da li to vidi ili ne vidi, da li je toga svestan ili nije.
Na ovome svetu, ne postoji samo ono čega smo svesni, već mnogo, mnogo više od toga.
