‘Ne prihvatajte ničiju definiciju vašeg života; definišite ga sami.’ – Robert Frost
Jedan od mojih omiljenih pesnika Robert Frost, je autor jedne od najomiljenijih pesama na svetu, ‘Put kojim nismo krenuli‘ Ova pesma o izboru nezavisnog kursa primenjiva je na sva područija u životu. Za mene, Frost govori da budemo oprezni ako biramo da pratimo čopor, i ne radimo ništa samo zato što niko drugi ništa ne radi. Takođe, radite ono što radite na način na koji vi vidite da je najpogodniji, bez obzira kako drugi to rade ili su radili.Važnost u izboru sopstvene staze opevana je u zaključku pesme – izabrati ‘put kojim se ređe ide’ čini svu razliku. Bukvalno svi ljudi kojima se divimo krenuli su u jednom momentu svog života putem kojim se ređe ide, i upravo zbog toga bili su u stanju da naprave razliku.
Od samog Frosta su očekivali da bude farmer, advokat, a zatim učitelj. Probao je da se bavi farmerskim poslom, ali ga je napustio. Upisao se u pravnu školu kako bi postao advokat, što je bila želja njegovog dede, ali se veoma brzo ispisao bez najave. Napustio je Harvard zbog bolesti, možda baš zbog toga što je uporno pokušavao da ide putem kojim su svi išli. Međutim, poezija je bila u njegovom srcu, a kada je krenuo putem kojim je putovala još samo nekolicina ljudi sa njim, učinilo je svu moguću razliku, i danas imamo njegovu poeziju upravo zbog tog izbora koji je napravio.
Frostova pesma vas poziva da zaboravite na pritisak koji dobijate od roditelja, i okoline, i umesto toga znate da ako zaista želite da istinski načinite razliku u vašem životu, to možete postići jedino ako ne radite stvari zbog toga što svi tako rade i što svi kažu da baš tako treba da se rade. Ako odaberete da svoj život vodite baš kao i svi ostali, šta je onda ono što vi imate da ponudite? Put kojim se najčešće ide će vam omogućiti da se dobro uklopite i budete prihvaćeni, ali vam nikad neće dopustiti da napravite nešto bitno.
U mom profesionalnom radu, jas sam izabrao da pričam i pišem knjige o temama i idejama koje su zabranjene od strane ljudi koji su izabrali put kojim se najčešće ide. U početku, put koji sam ja izabrao bio je prepun džomba i oštrog kamenja. Ipak, moj rad je uvek dolazio iz mesta u koje imam najviše poverenja – mog srca – i zato sam bio uporan. Kako su godine prolazile, put je postajao ravniji i čistiji. Sada, mnogi oni koji su nekad mislili da je ovaj moj put van pameti, koračaju samnom. Čuo sam ih kako govore: ‘Nekada smo mislili da su te ideje besmislene, lude – ali sada, zaista nam se dopada sve što čujemo.’ Drago mi je da sam iskusio ono o čemu je Robert Frost pisao u svojoj pesmi.
Slušajte sopstveno srce kada birate vašu životnu stazu – put kojim želite da idete. Čak iako je čitav vaš život bio smišljen da ide u jednom određenom smeru, ako to nije ono što osećate da je sada vaša najveća želja, počnite avanturu istraživanja puta kojim se ređe ide.
