Znate za vaše šesto čulo, ali i vaše sedmo čulo je veoma važno.
Vaše šesto čulo – intuicija – je vaš unutrašnji osećaj koji vam koristi da procenite ljude, situacije i prilike.
Niste čuli za sedmo čulo? To je vaša sposobnost da procenjujete. To je drugačije čulo, jer je procenjivanje više logički proces. Prvi put u životu sam naučio da ona postoji, kada sam napustio svoj dom sa 14 godina, kako bi se pridružio karnevalu. Jedan od mojih prvih zadataka i poslova na tom karnevalu bio je da radim na štandu ‘Pogađanje godišta i težine’. U početku sam zaista pokušavao da pogodim pravu težinu i godine ljudi koji su prilazili, sve dok nisam dobio packu po glavi od vlasnika tezge: ‘Hej klinac, prestani da budeš tako tačan. Mi želimo da oni pobede, ok? Ako od naše tezge odu sa plišanim medvedom i našim fljerom u ruci, to je besplatna reklama za nas. Što si netačniji u pogađanju, više ćemo para zaraditi.’
To je bilo veoma razotkrivajuće iskustvo za mene, jer sam shvatao besmislenost koja leži ispod procenjivanja.
U mojih 40 godina iskustva u biznisu, naučio sam nekoliko dobrih lekcija kako da izoštrimo ovo naše sedmo čulo:
1. Ne precenjujte svoju inteligenciju, i ne podcenjujte inteligenciju drugih. Kao mladi, ‘zeleni’ milioner u biznisu sa nekretninama, video sam veliku priliku u poslovima oko nafte i gasa. Zaključio sam da su lokalni stanovnici u toj oblasti prave neznalice i glupanderi, koji ne umeju da pojme kakvo se sve bogatstvo nalazi tačno ispod njihovih stopala. Unovčio sam svoj novac koji sam zaradio u nekretninama, i uložio ga u izvore nefte i gasa – i ubrzo bankrotirao. Lekcija? Umesto što sam zinuo i balavio na potencijalno bogatstvo koje bi mogao zaraditi, trebao sam stati i zapitati se: ‘Da li je moguće da ovo lokalno stanovništvo zna nešto što ja ne znam? Kako je moguće da niko pre mene nije video i bacio se na ovu priliku?’
2. Zaustavite se na trenutak radi boljeg pregleda na stvari. Kasnije sam zaradio nekoliko biliona dolara od ničega, samo zato što sam pravilno procenio talas nezadovoljnih potrošača i poslovnog duga koji se zadesio u ekonomiji devedesetih. To nije bio rezultat moje intuicije, već toga što sam zastao i procenio, bez ikakve strasti i emocija, gledao sam i proučavao cene, i ostale važne faktore. Moji konkurenti su mogli učiniti istu stvar, ali predpostavljam da su bili pretrpani dnevnim obavezama i nisu mogli videti ‘širu’ sliku.
3. Stvorite povratne informacije za svoje procene. Jedan od glavnih ključeva uspeha moje višebilionske kompanije je taj da sam zadao sebi nesalomivo pravilo: Sa svakim dugom koji smo odkupili od nekog – a bilo ih je dosta – uvek smo upoređivali konkretne rezultate sa našim prvobitnim procenama. A zatim bi filigranski prilagodili našu mašineriju procenjivanja za sledeću kupovinu. Znam da je za preduzetnike mnogo zabavnije da gledaju u budućnost, ali je od krucijalne važnosti da konstantno izoštravate svoje čulo procenjivanja sa rezultatima, i da ga shodno tome prilagodite.
4. Ne podcenjujte strah drugih ljudi. Moja kompanija je bila prva koja je ikad uradila obezbeđenje delikatnih dugova kreditnih kartica. Bili smo miljenici Vol strita, i oni su uložili bilione i bilione u moju firmu. Tako je bilo sve dok se nije pojavilo anonimno pismo, koje je optuživalo moju kompaniju. Pogrešno sam procenio da će investitori i poslovne agencije saslušati ono što imamo da im kažemo, i da ćemo u miru i lagano moći da korektno analiziramo činjenice i ispitamo čitavu stvar. Oni su saslušali, a zatim se okrenuli prema vratima. Za bukvalno nekoliko dana, izgubio sam lično bogatstvo od preko bilion dolara. Da sam pravilno procenio njihov nivo straha, prebacio bi se u stanje opstanka, alarmantnog nagona za preživljavanje, a ne u smireno stanje rezonovanja.
5. Identifikujte dominantni motiv druge strane. Kada je moja kompanija bila u krizi, složio sam se sa predlogom da se povučem privremeno, iako sam i dalje imao kontrolu nad svojim akcijama. Načinio sam ovaj potez zato što sam pogrešno procenio da će novim ‘starateljima’ biti isto toliko stalo do moje kompanije kao i meni. Tek kada je postalo prekasno, shvatio sam zbog čega su načinili nekoliko kataklizmičkih odluka – bili su suviše novi u kompaniji da bi im bilo dovoljno stalo za njen opstanak na duže staze, već su samo obavljali operaciju spasavanja kompanije na kratke staze.
Da bi stvari bile još gore, nastavio sam da primenjujem površno razmišljanje u celoj toj situaciji, tako što sam konstantno procenjivao da ako budem radio naporno i dovoljno jako, da ću uspeti da brže izbacujem vodu, nego što će moj tonući biznis uvlačiti u sebe. Da sam tačno procenio realnost trenutka i situacije – da smo potpuno pretrpani – moje odluke bi bile drugačije.
Zašto ponekad stvari vidimo bolje tek nakon dešavanja? Delom zbog toga što možemo lakše identifikovati važne faktore koji određuju ishod. Takođe je i delom zbog toga, što sada vidimo stvari onakve kakve su zaista na kraju ispale, a ne onakve kakvim smo se nadali da će biti.
Filozof Džordž Santajana je rekao: ‘Oni koji se ne mogu setiti prošlosti, osuđeni su da je ponavljaju.’ U cilju realizovanja vaše najsvetlije poslovne budućnosti, dugujete sebi da izoštrite svoje sedmo čulo na slabim rezultatima iz prošlosti, činjenicama, kao i racionalnoj perspektivi.
Autor – Bil Bartman u saradnji sa Brajanom Trejsijem
