Koliko puta smo u svom životu, bili zbog nečega uznemireni, isprepadani, u zebnji, I u strahu?
Naravno, mnogo puta I što je najvažnije, nismo mogli da se snađemo u toj situaciji.
Pretvorili smo se u zrno peska; koliko je u tom trenutku nestalo našeg samopouzdanja I vere u sebe, u svoju snagu I sposobnost.
Čudni su to trenutci, kada razum I usaglašenost sa svojim unutrašnjim bićem, preplavi stihija straha I mi se predamo toj situaciji, kao da je to kraj našeg postojanja.
Instiktivno delujemo gomilom negativnih emocija, besom I osvetom objavljujemo rat, ali sami sebi.
E…tu treba stati, u stvari treba stati već onog trenutka, kada je nastala Izazovna situacija.
Treba stati, fizički I mentalno.Stop!
Ono što treba uraditi u ovog trenutka, treba otvoriti vrata za izlaz iz ove situacije.
Udahni duboko nekoliko puta, I reci:
Iz ove situacije će proizići samo dobro. Sve će se rešiti, brzo I lako u moju najveću korist, a na opšte zadovoljstvo svih. Sve je u redu, I ja sam bezbedna.
To je trenutak u kome smo od svih zatvorenih vrata, otvorili jedna, koja će nas odvesti, baš tamo gde je za nas najbolje.
Nije važno, što u nekoj izazovnoj situaciji ne vidimo rešenje I celinu. Ono će se samo pokazati I ukazati, ako se na ovaj način smirimo, povežemo I uskladimo sa svojom unutrašnjom snagom, Izvorom; a sam Izvor će nam poslati jasnoću, šta I kako dalje!
Nikakvo nastojanje ne rešava izazovne situacije, već unutrašnji mir I sa njim se treba povezati, I usaglasiti.
To je put rešenja I razrešenja, svake životne…zavrzlame.
Srećno!