Vina teme koje dotičeš su uvek tako inspirativne,životne i teraju čoveka da se uvek ponovo i ponovo zamisli i preispita,da se ”probudi”…A to je jako dobro i zdravo!Što češće se preispitivati i pri tom biti iskren,pred samim sobom pre svega(bez obzira da li nam se istina sviđa ili ne),je put do srećnijeg života.
Kad je u pitanju život u zajednici bilo kog tipa(brak,život sa roditeljima,cimerima),često se dešava da ni sami nismo svesni kad se ”utopimo” u navike,razmišljanja,”pravila” onih sa kojima živimo.I više nismo svesni da li je ono što živimo,radimo,mislimo stvarno produkt naše lične volje i želje ili tuđe.
I kad tad postanemo svesni da to baš i nije način života kakav želimo,da to nije po našoj volji i želji,da to jednostavno nismo mi!
I nema nam druge već da se borimo za svoju ”teritoriju”,za svoj ”način”!Obično nailazimo na otpor u stilu:”Ma od kud se ti sad odjednom javljaš kad mi znamo najbolje kako treba”!?Smešno…Ko to imenuje i postavlja nekog za glavnokomandujućeg(gospodara nametanja pravila) u zajednici i na osnovu čega???Svi se mi razlikujemo i svako zna šta je za njega najbolje,svakog nešto drugo čini srećnim,svako ima svoj bioritam kad je u pitanju bilo koja oblast života.
I treba se boriti po svaaaku cenu…Kako znaš i umeš!Za to da dođe do izražaja i vaše JA ,vaše navike,volja,želje…Jer i sam naziv ZAJEDNICA govori da je tu više njih u igri i da niko nema prava da guši onog drugog,stavlja ga u neke svoje ”kalupe”!
Malo više treba da gajimo i negujemo pravo na svoju slobodu mišljenja,izražavanja,življenja…A da tuđu poštujemo!
Draga Vina,
Pazljivo sam te saslusala i mislim da je to samo tvoja trenutna prezasicenost ,usaglasavanjima i dogovorima. Desava se to svima naravno. Ja zastupam tvoj stav da ne treba zavisiti od drugih i da treba da donosimo svoje odluke samostalno. Mozda cu da te razocaram, moje dugogodisnje iskustvo je , da i pored moje velike samostalnosti u svakom pogledu,zivot zahteva da budemo razumni, strpljivi, puni ljubavi i razumevanja prema svojim najblizima i cesto da zarad te ljubavi” popustimo”.
To je obimna tema, ali istina je negde na sredini. Ako sebi dozvolimo da smo potpuno samostalni i bez upliva drugih u nas zivot i naseg u njihov, to nema kraja i potpuno ce mo se otudjiti jedni od drugih.
Upuceni smo jedni na druge kako u porodici tako i u sirem smislu i to treba negovati, a granice pazljivo odmeravati da ne narusimo dobre odnose , ljubav, slogu i razumevanje. Mislim da mnogi koji to ne umeju ili ne mogu najcesce ostanu sami, a preveliki individualizam mozda vodi pomalo i u egoizam.
Saslusaj svoju majku, ima zasto je to tako. Nista u zivotu nije idealno. Vec za koji sat doci ce momenat kada su ti njena podrska i savet neophodni
Ljubim te, Pozdravi majku.
Nora
Govorim o tome kada svi članovi jedne zajednice rade nešto što nikome ne prija, niti je istinski, do kraja iskreno, već se samo radi zato što je to navika, tako treba, tako je propisano, tako svi rade, tako treba da funkcioniše normalna porodica…i tako u nedogled. Milion je razloga zašto radimo neke stvari koje zapravo ni ne osećamo u srcu kao nešto što bi sada najradije radili. I tako svaki dan. I onda se stvara hejt, i zameranje, i očekivanja, i računanja, i to se taloži. A nema potrebe.
Vina, potpisujem.
Nije lako, ali je to jos jedan lep izazov za nas. Ja bila malo sama, pa u zajednici, pa sa svojim detetom sami, pa opet u zajednici sa svojima( lekcije, sve same lekcije), ovih dana sam na svom putu i to resavam ( lepo i lako). Vreme je za moj zivot, izvinite svi 🙂
…”ili si slobodan ili nisi”!?-reče stipica!
Ma daaaa…
Al’ to u nekom savršenom svetu!
U stvarnom svetu stvari stoje malo drugačije…
Ljudima se život odvija u porodicama,zajednicama raznih vrsta,kolektivima,firmama-nisu jedinke!I svakog dana moraju da se ”bore”(na ovaj il’ onaj način) za svoje ”mesto pod suncem”,tj. za svoju slobodu mišljenja,izražavanja,življenja na svoj način.
I kad uspeju da se izbore za to,naravo da treba da nastave da gaje tu tradiciju borbe za ličnu slobodu,uvek i svugde!
Sloboda. Sloboda, kao i Ljubav, se zivi u skladu sa trenutnim licnom kapacitetom i trenutnim potencijalom, i spiralne su funkcije. Kada napravimo jedan krug te spirale dodjemo u prelaznu fazu u kojoj spletom zivotnog scenarija (naravno dramaticnog, jer drugacije ne moze) prelazimo na sledeci nivo, na kome ne vazi nista sa prethodnog nivoa, i sve pocinjemo ispocetka samo drugacije, sa novim pravilima (koja su dobra za taj nivo), a koja stvaraju nove navike (koje su dobre za taj nivo) jer dobre navike cine zivot organizovaniji, a time i laksi. I tako rastemo i razvijamo se u svim aspektima svog zivota, dok ne dodjemo do trenutka kada smo stekli odredjenu zrelost, kada sve sto je do tada vazilo vise ne vazi, jer smo mnogo toga prevazisli i mnogo toga nam postaje tesno. I sad, da bi tog postali Svesni (sto je vazno za prelazak na sledeci nivo), Zivot Scenarista I Reziser treba da stvori Dramu (jer samo ona daje snop visoke energije za kvantni skok na sledeci nivo), s kim, pa sa nama i onima s kim smo. I sve je to dobro I sve je u redu. Ako smo stekli neki nivo mudrosti , mi cemo u kljucnom “vrelom trenutku” stati (izbrojati jedan,dva,tri..), udahnuti duboko i uzeti tajm-aut koliko nam treba, osvestiti dati trenutak i ta Svest je znak da smo dosli na sledeci nivo Kreacije sopstvenog zivota. Kad nam se ponavljaju neke stvari u zivotu, to je znak da nesto izbegavamo da naucimo, da se sa necim toliko identifikujemo, da blokiramo svoju Svest i ako potraje, zaglavimo. Za dolazenje do Svesti i prosirivanje Svesti, meditacija je “zakon”. Meditacija pomaze da se uzdignemo do svoje Duse, a odatle vidimo, da svi mi, ama bas svi mi, imamo sta da vidimo i naucimo u datom trenutku, naravno razlicito svako za sebe. Nekad jeste to uzasno tesko, ali tada, samo se setimo da jedne druge volimo (tada je sve lakse) i da, kako god i sta god, mi jedni drugima pomazemo da napredujemo i da se razvijamo. Roditelji jesu Ucitelji svojoj deci, ali su deca Avatari svojim roditeljima, ja u to duboko verujem. Upravo tako kako jeste omogucava svima nama da napredujemo i da se razvijamo u svojim zivotnim Kreacijama.
Iako nemam vremena da komuniciram sa Vama, dragi moji Ratnici Svetlosti (Svesnosti), ali skoro svaki dan dodjem na ovaj Izvor da osvezim svoj dan casom Ljubavi koju nadjem na ovom sajtu i zato HVALA sto postojite, kako autorima tako i svim ucesnicima ove promocije Ljubavi i Zivota. Saljem Vam Ljubav iz dubine srca.
Vina teme koje dotičeš su uvek tako inspirativne,životne i teraju čoveka da se uvek ponovo i ponovo zamisli i preispita,da se ”probudi”…A to je jako dobro i zdravo!Što češće se preispitivati i pri tom biti iskren,pred samim sobom pre svega(bez obzira da li nam se istina sviđa ili ne),je put do srećnijeg života.
Kad je u pitanju život u zajednici bilo kog tipa(brak,život sa roditeljima,cimerima),često se dešava da ni sami nismo svesni kad se ”utopimo” u navike,razmišljanja,”pravila” onih sa kojima živimo.I više nismo svesni da li je ono što živimo,radimo,mislimo stvarno produkt naše lične volje i želje ili tuđe.
I kad tad postanemo svesni da to baš i nije način života kakav želimo,da to nije po našoj volji i želji,da to jednostavno nismo mi!
I nema nam druge već da se borimo za svoju ”teritoriju”,za svoj ”način”!Obično nailazimo na otpor u stilu:”Ma od kud se ti sad odjednom javljaš kad mi znamo najbolje kako treba”!?Smešno…Ko to imenuje i postavlja nekog za glavnokomandujućeg(gospodara nametanja pravila) u zajednici i na osnovu čega???Svi se mi razlikujemo i svako zna šta je za njega najbolje,svakog nešto drugo čini srećnim,svako ima svoj bioritam kad je u pitanju bilo koja oblast života.
I treba se boriti po svaaaku cenu…Kako znaš i umeš!Za to da dođe do izražaja i vaše JA ,vaše navike,volja,želje…Jer i sam naziv ZAJEDNICA govori da je tu više njih u igri i da niko nema prava da guši onog drugog,stavlja ga u neke svoje ”kalupe”!
Malo više treba da gajimo i negujemo pravo na svoju slobodu mišljenja,izražavanja,življenja…A da tuđu poštujemo!
Mnogo lepo si ovo objasnila,lepo si i rekla za ovo smo culi i ranije ali nismo preispitali sebe.Od srca ti hvala Vina
Draga Vina,
Pazljivo sam te saslusala i mislim da je to samo tvoja trenutna prezasicenost ,usaglasavanjima i dogovorima. Desava se to svima naravno. Ja zastupam tvoj stav da ne treba zavisiti od drugih i da treba da donosimo svoje odluke samostalno. Mozda cu da te razocaram, moje dugogodisnje iskustvo je , da i pored moje velike samostalnosti u svakom pogledu,zivot zahteva da budemo razumni, strpljivi, puni ljubavi i razumevanja prema svojim najblizima i cesto da zarad te ljubavi” popustimo”.
To je obimna tema, ali istina je negde na sredini. Ako sebi dozvolimo da smo potpuno samostalni i bez upliva drugih u nas zivot i naseg u njihov, to nema kraja i potpuno ce mo se otudjiti jedni od drugih.
Upuceni smo jedni na druge kako u porodici tako i u sirem smislu i to treba negovati, a granice pazljivo odmeravati da ne narusimo dobre odnose , ljubav, slogu i razumevanje. Mislim da mnogi koji to ne umeju ili ne mogu najcesce ostanu sami, a preveliki individualizam mozda vodi pomalo i u egoizam.
Saslusaj svoju majku, ima zasto je to tako. Nista u zivotu nije idealno. Vec za koji sat doci ce momenat kada su ti njena podrska i savet neophodni
Ljubim te, Pozdravi majku.
Nora
Govorim o tome kada svi članovi jedne zajednice rade nešto što nikome ne prija, niti je istinski, do kraja iskreno, već se samo radi zato što je to navika, tako treba, tako je propisano, tako svi rade, tako treba da funkcioniše normalna porodica…i tako u nedogled. Milion je razloga zašto radimo neke stvari koje zapravo ni ne osećamo u srcu kao nešto što bi sada najradije radili. I tako svaki dan. I onda se stvara hejt, i zameranje, i očekivanja, i računanja, i to se taloži. A nema potrebe.
Vina mozes mi molim te reci kako se zove program u kojem snimis sebe? Kupila sam kameru ali ne znam u kom programu da snimim klip.Hvala ti 🙂
Vina, potpisujem.
Nije lako, ali je to jos jedan lep izazov za nas. Ja bila malo sama, pa u zajednici, pa sa svojim detetom sami, pa opet u zajednici sa svojima( lekcije, sve same lekcije), ovih dana sam na svom putu i to resavam ( lepo i lako). Vreme je za moj zivot, izvinite svi 🙂
ne možeš “gajit osećaj slobode” na silu. Ili si slobodan ili nisi.
…”ili si slobodan ili nisi”!?-reče stipica!
Ma daaaa…
Al’ to u nekom savršenom svetu!
U stvarnom svetu stvari stoje malo drugačije…
Ljudima se život odvija u porodicama,zajednicama raznih vrsta,kolektivima,firmama-nisu jedinke!I svakog dana moraju da se ”bore”(na ovaj il’ onaj način) za svoje ”mesto pod suncem”,tj. za svoju slobodu mišljenja,izražavanja,življenja na svoj način.
I kad uspeju da se izbore za to,naravo da treba da nastave da gaje tu tradiciju borbe za ličnu slobodu,uvek i svugde!
Sloboda. Sloboda, kao i Ljubav, se zivi u skladu sa trenutnim licnom kapacitetom i trenutnim potencijalom, i spiralne su funkcije. Kada napravimo jedan krug te spirale dodjemo u prelaznu fazu u kojoj spletom zivotnog scenarija (naravno dramaticnog, jer drugacije ne moze) prelazimo na sledeci nivo, na kome ne vazi nista sa prethodnog nivoa, i sve pocinjemo ispocetka samo drugacije, sa novim pravilima (koja su dobra za taj nivo), a koja stvaraju nove navike (koje su dobre za taj nivo) jer dobre navike cine zivot organizovaniji, a time i laksi. I tako rastemo i razvijamo se u svim aspektima svog zivota, dok ne dodjemo do trenutka kada smo stekli odredjenu zrelost, kada sve sto je do tada vazilo vise ne vazi, jer smo mnogo toga prevazisli i mnogo toga nam postaje tesno. I sad, da bi tog postali Svesni (sto je vazno za prelazak na sledeci nivo), Zivot Scenarista I Reziser treba da stvori Dramu (jer samo ona daje snop visoke energije za kvantni skok na sledeci nivo), s kim, pa sa nama i onima s kim smo. I sve je to dobro I sve je u redu. Ako smo stekli neki nivo mudrosti , mi cemo u kljucnom “vrelom trenutku” stati (izbrojati jedan,dva,tri..), udahnuti duboko i uzeti tajm-aut koliko nam treba, osvestiti dati trenutak i ta Svest je znak da smo dosli na sledeci nivo Kreacije sopstvenog zivota. Kad nam se ponavljaju neke stvari u zivotu, to je znak da nesto izbegavamo da naucimo, da se sa necim toliko identifikujemo, da blokiramo svoju Svest i ako potraje, zaglavimo. Za dolazenje do Svesti i prosirivanje Svesti, meditacija je “zakon”. Meditacija pomaze da se uzdignemo do svoje Duse, a odatle vidimo, da svi mi, ama bas svi mi, imamo sta da vidimo i naucimo u datom trenutku, naravno razlicito svako za sebe. Nekad jeste to uzasno tesko, ali tada, samo se setimo da jedne druge volimo (tada je sve lakse) i da, kako god i sta god, mi jedni drugima pomazemo da napredujemo i da se razvijamo. Roditelji jesu Ucitelji svojoj deci, ali su deca Avatari svojim roditeljima, ja u to duboko verujem. Upravo tako kako jeste omogucava svima nama da napredujemo i da se razvijamo u svojim zivotnim Kreacijama.
Iako nemam vremena da komuniciram sa Vama, dragi moji Ratnici Svetlosti (Svesnosti), ali skoro svaki dan dodjem na ovaj Izvor da osvezim svoj dan casom Ljubavi koju nadjem na ovom sajtu i zato HVALA sto postojite, kako autorima tako i svim ucesnicima ove promocije Ljubavi i Zivota. Saljem Vam Ljubav iz dubine srca.