Ova rečenica me je uvek nervirala dok sam gledala DVD predavanja Abrahama, i slušala Ester kako pita, na početku svakog izlaganja, publiku: Da li uživate u kontrastima? Aaaaaagggh! Pomišljala sam: Abraham, kakav prepotentni bitch! To mi je na početku mog otkrivanja Zakona Privlačenja bilo neshvatljivo, isuviše širok pojam. Nisam to razumela, nisam mogla shvatiti, i nisam bila na tom nivou. Ne volim da koristim reč ‘nivo’ i tako te podele, ali stvarno je u pitanju nivo svesti i dovoljno životnog iskustva, iskustva sa svesnom primenom Zakona Privlačnosti.
Ovako mene Kala uči kako da se opustim, i uživam u životu. Kako da spavam i ne brinem, ne mislim o tome šta će i kako biti, i kako će na kraju sve ispasti.
Pitanje: Prvo zelim da ti kazem da si super,odlicno djelujes na mene.Pratim te skoro svaki dan na you tube.Slucajno sam nedavno naisla na tvoje klipove,za mene je to super otkrice.Ja sam jedna od onih ankzioznih osoba.Zivim sa tim dugo,nekad mi se cini odkad znam za sebe.Necu ni pisati koliko je to tesko,naporno s tim ne zelim da te zamaram.Moje je pitanje na koji nacin da radim afirmacije(zasad ih citam ispred ogledala dva put na dan) i da li imas da mi preporucis neku knjigu za socijalnu anksioznost?Lp
Ok. Sigurno ste se sad zabezeknuli na ovaj naslov, ali šta da radim…tako se desilo. I želim da podelim sa vama ovu simboličnu, veoma simboličnu priču kako čovek sebe može popišati na mnoge načine. I kako smo ponekad toliko uporni i nesvesni do besvesti u svojim nastojanjima da se držimo nekih iluzija od uverenja, da život nema druge nego da nam na očigledne načine pokaže kolike smo budale.
Uvek mogu više. To znam, i u ovakvim momentima mi je jasno kao dan. Hah! Još se i rimuje 😀 Vorteksujem nema šta. Dragi moji Ratnici Svetlosti, bolesna sam od nekog ličnog gripa već nekoliko dana, kijam, kašljem, pijem čajeve i lepa sam samo svojim kerovima 🙂 i zato sada pišem, umesto da po običaju snimam, i sve istrtljam u kameru, glas mi otkazo.
Ovaj moj, praistorijski video me je inspirisao da napišem današnji post. I mada sam dosta toga rekla, i pročitala, i primenila u svom životu po tom pitanju, osećam da je ovo polje našeg učenja nešto što konstantno može da se unapredi.
Pre neki dan, glava mi puca, boli me i čupa po svim šavovima. Sagnem se da obujem zokne, ono pulsira, imam osećaj eksplodiraće mi na ramenima! Hvala Bogu, pa odavno znam (naučila sam od drage Luiz, a i po svom ličnom iskustvu i logici) da je svaki bol u mom telu kazna koju sebi upućujem. Uvek je tako. Osećam se krivom zbog nekog razloga (od situacije do situacije razlozi se menjaju) i onda naravno, krenem u odmazdu po sebi i svojoj lepoj glavici, pa se uništavam do neznanih daljina, dubina i beskraja.
Nedavno je naša čitateljka Naly Younis otvorila temu na našem forumu o meditaciji, i inspirisala me da napišem svoje viđenje i utiske, nakon sad već dosta vremena praktikovanja.
