Kako prigrliti sadašnjost? Kako biti ovde i sada? Disanje nas uvek dovodi do toga da smo tu i sada! Dišite dubokim udisajem i budite toga mirno svesni. Osetite kako vazduh ulazi kroz nos u vaše telo, i isto tako izlazi iz vašeg tela. Budite svesni ovog događanja! Osetite kako se vaša pažnja usredsređuje na vašu unutrašnjost. Osetite kako se vaše telo opušta i kako u njemu struji energija. Gde god da je napetost u vašem telu, tu usredsredite svoju pažnju i napetost će nestati. Dišite polako i duboko i tu ste u sadašnjem trenutku, tako lako i tako intenzivno, a opet tako prirodno i bez ikakvog napora.
Lepota je ono što nas opčini nečim iznutra! Lepota sadrži magičan sadržaj! Lepota nikada nije stvar spoljašnosti, već autentičnost iznutra koja zrači i osvaja onoga koji je gleda svojom prirodnošću, neponovljivošću i svojim nijansama. Istinska lepota nas dodirne i traje u nama. To može biti bilo šta, ljudsko biće, životinja ili neki prizor prirode. Čak i predmet koji je napravljen nosi u sebi nijanse bića koje ga je kreiralo. Počevši od sebe, sve bojimo svojim nijansama lepote.
Uvek postoji nešto u našem okruženju što je za nas toliko privlačno, da privuče našu pažnju. U pažnji koju posvećujemo nečemu ili nekome je prisutno kretanje naše svesti, koja se igra i zabavlja posmatrajući i praveći izbor svoje pažnje između mora i mora oblika ovoga sveta. Proživljavanje svega što se javlja u nama kao reakcija ovog posmatranja, koje nas inspiriše i motiviše da se otisnemo dalje u akciju naše kreativnosti. I tako iz tenutka u trenutak, nešto privlačno i zanimljivo privuče našu radoznalost i pažnju. Ovo je kosmička igra svesti i njenog ispoljavanja.
Kako da se promenimo, a da to ne bude teško, naporno i bolno. Kako da nađemo volje, vremena i snage za promene, a da one ne budu naporne i zahtevne. Kako da izmenimo sve u sebi što ograničava i unesrećuje, a da to bude efikasno, brzo i prijatno.
Dopusti da bude kako jeste, ionako ne može biti drugačije ovog trena. Prihvati i prigrli ono što ti dođe u životu, ne bori se protiv toga, kao da ti je tesna koža. Prihvatanje je mudrost i ljubav prema sebi i životu. To znači da smo dovoljno zreli, odrasli i poravnati sa životomu. Povezani snagom i mudrošću samog Bića i života. Prihvatanje kako jeste je prihvatanje prošlosti i spremnost za budućnost. Tek kada prihvatimo kako jeste, potpuno smo spremni za nove promene, za više.
Kada pogledam mog dragog psa Bibija pravo u oči, pokrene se nešto što postoji duboko u meni, što zapravo odgovara na njegovo milo i drago postojanje. On budi moju povezanost sa mojim sopstvenim bićem. Volim ovo malo dlakavo čudo, jer sunce njegovog bića sija i preliva se na mene, čineći me drugim ljudima milijom, toplijom i dražom. Što sam više svesnija njegovog sjaja, taj sjaj postaje i deo mene. Mnoge divne stvari koje sam otkrila o sebi, prvo sam videla u njemu. On mi je pomogao da postanem bolji čovek.
Sebičnost je iz sebe, a škrtost je ni za sebe ni za drugoga. Sebičan čovek je u vibraciji širenja, a škrt je u vibraciji skupljanja. U svakom slučaju i jedan i dugi su na svom putu, ali različitog smera i tempa, međutim jednog dana će se sigurno sresti, zato im nećemo zamerati.
Kada smo opušteni, radosni i u poravnanju sa sobom, životom, mala čuda prate naše korake. Univerzum voli da šalje male znakove, kada smo u vortexu, jer je to prosto zabavno. Univerzum se raduje sa nama, kada smo i mi radosni!
