Pre mnogo godina, kada bi se približilo vreme praznika I kada bi se određeni rođaci pojavljivali na mojim vratima, u meni je rastao osećaj straha I smorenosti. Previše nas pati od bola ‘porodičnih okupljanja’, ali to ne mora biti tako. Mi nekako dopustimo da očekivanja I zahtevi naših rođaka, budu izvor tolike nesreće I stresa za nas, a ono što bi najviše voleli je to, da budemo autentični I svoji, I u miru sa svojim rođacima. Konflikt najčešće leži u izboru: biti svoj I autentičan – što znači ne biti u miru sa određenim rođacima, ili imati mir po cenu NEautentičnosti I pretvaranja da smo neko drugi. Biti autentičan I u miru, je ono što definiše naše odnose sa rođacima. Ali pre svega, moramo prvo da vrednujemo svoj odnos sa najbliskijim rođakom od svih – sa sobom.
