Uvek postoji nešto u našem okruženju što je za nas toliko privlačno, da privuče našu pažnju. U pažnji koju posvećujemo nečemu ili nekome je prisutno kretanje naše svesti, koja se igra i zabavlja posmatrajući i praveći izbor svoje pažnje između mora i mora oblika ovoga sveta. Proživljavanje svega što se javlja u nama kao reakcija ovog posmatranja, koje nas inspiriše i motiviše da se otisnemo dalje u akciju naše kreativnosti. I tako iz tenutka u trenutak, nešto privlačno i zanimljivo privuče našu radoznalost i pažnju. Ovo je kosmička igra svesti i njenog ispoljavanja.
Kako da se promenimo, a da to ne bude teško, naporno i bolno. Kako da nađemo volje, vremena i snage za promene, a da one ne budu naporne i zahtevne. Kako da izmenimo sve u sebi što ograničava i unesrećuje, a da to bude efikasno, brzo i prijatno.
Dopusti da bude kako jeste, ionako ne može biti drugačije ovog trena. Prihvati i prigrli ono što ti dođe u životu, ne bori se protiv toga, kao da ti je tesna koža. Prihvatanje je mudrost i ljubav prema sebi i životu. To znači da smo dovoljno zreli, odrasli i poravnati sa životomu. Povezani snagom i mudrošću samog Bića i života. Prihvatanje kako jeste je prihvatanje prošlosti i spremnost za budućnost. Tek kada prihvatimo kako jeste, potpuno smo spremni za nove promene, za više.
Kada pogledam mog dragog psa Bibija pravo u oči, pokrene se nešto što postoji duboko u meni, što zapravo odgovara na njegovo milo i drago postojanje. On budi moju povezanost sa mojim sopstvenim bićem. Volim ovo malo dlakavo čudo, jer sunce njegovog bića sija i preliva se na mene, čineći me drugim ljudima milijom, toplijom i dražom. Što sam više svesnija njegovog sjaja, taj sjaj postaje i deo mene. Mnoge divne stvari koje sam otkrila o sebi, prvo sam videla u njemu. On mi je pomogao da postanem bolji čovek.
Sebičnost je iz sebe, a škrtost je ni za sebe ni za drugoga. Sebičan čovek je u vibraciji širenja, a škrt je u vibraciji skupljanja. U svakom slučaju i jedan i dugi su na svom putu, ali različitog smera i tempa, međutim jednog dana će se sigurno sresti, zato im nećemo zamerati.
Kada smo opušteni, radosni i u poravnanju sa sobom, životom, mala čuda prate naše korake. Univerzum voli da šalje male znakove, kada smo u vortexu, jer je to prosto zabavno. Univerzum se raduje sa nama, kada smo i mi radosni!
Kada pogledaš cvet, srce se tvoje rastopi i preplavi te neka unutrašnja milina. Osetiš neku magnetičnost sa tom lepotom, kao da pogledaš u Božije lice. A ono te obasjava svojom ljubavlju i lepotom, svojim sjajem i beskrajem. Kada pogledaš cvet, kao da se iznenada setiš nečeg skoro zaboravljenog, da si ti cvet i da je cvet ti. Kroz oboje sjaji svetlo Božije. Oboje ste u Božijem srcu i zagrljaju, večno i za sva vremena.
Svaki put kada poslušamo glas intuicije preplavi nas ispunjenje i sreća. Nekada je ovaj glas potpuno šašav za naše logično razmišljanje, jer njegove poruke mogu biti veoma nesvakidanje i luckaste. Učim se da slušam svoju intuiciju. Jednom sam dobila poruku da izađem napolje dok je pljuštala letnja kiša. Izašla sam napolje i okrenula svoje lice prema kiši. Osetila sam kišu na svome licu i bila sam u trenu potpuno mokra. Doživela sam takvu neopisivu sreću koju i danas pamtim, kao jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Slušajte svoju intuiciju, jer će vam omogućiti da se osećate tako, kako niste ni slutili da možete .
