Uvek postoji nešto u našem okruženju što je za nas toliko privlačno, da privuče našu pažnju. U pažnji koju posvećujemo nečemu ili nekome je prisutno kretanje naše svesti, koja se igra i zabavlja posmatrajući i praveći izbor svoje pažnje između mora i mora oblika ovoga sveta. Proživljavanje svega što se javlja u nama kao reakcija ovog posmatranja, koje nas inspiriše i motiviše da se otisnemo dalje u akciju naše kreativnosti. I tako iz tenutka u trenutak, nešto privlačno i zanimljivo privuče našu radoznalost i pažnju. Ovo je kosmička igra svesti i njenog ispoljavanja.
Ja postojim sada i ovde. Ja postojim večno. Ja jesam radosni oblik života. Ja jesam sama radost. Ja jesam samo prisustvo života. Ja sam svest i sam život. Ja nikada nisam ono što mi se dešava. Ja nisam moja emocija. Ja nisam moja misao. Ja nisam ovo telo. Ja sam energetski prostor, postojanje u kome se dešavaju beskrajna ispoljavanja , koja nazivamo događaji. Ja nisam svo to događanje, nikada. Ja jesam samo postojanje, svest, biće.
Svaki put kada nas Život dovede do tačke suočavanja sa nečim grandiozno lepim, mi zanemimo od te lepote i unutrašnjeg sjaja koji nas potpuno obuzme, kao da se stopimo sa tim što gledamo i postajemo Jedno! To je trenutak Prisutnosti i jedinstva! Tada Um ne radi. Nema misli, zanemili smo od prizora. Život nas je doveo u Prisustvo. To Prisustvo je istinska naša priroda! Tada smo samo srce!
