Neki veoma mudri, postavili su ovo pitanje: “Šta bi radije izabrala, da si u pravu ili da si srećna”? Što se tiče mene, ja bih izabrala da sam srećna. Slobodno neka neko drugi bude u pravu….Sve ovo govorim zbog toga, jer će mnogi ljudi u svetlu posmatranja jednu te istu stvar videti različito. Ovo je za poštovanje a ne za osudu. Svako od nas se ovog trenutka nalazi u određenoj i specifičnoj tački svoga postojanja i razvoja. Već sutra može doći do novih promena. Različitost uvek treba gledati kao raznovrsnost primera iz kojih bolje vidimo sebe i bolje učimo.
Uvek je “ista pesma”, više prisutnosti, svesnosti svega što se dešava u nama, manje poistovećenosti sa umom i telom. To nam pomaže da otkrijemo i shvatimo da nismo odeljeni od naše istinske prirode nikada. Naša odeljenost je iluzija uma, koja se kroz misao, telo i ličnost poistovećuje i kaže ja sam taj koji pati, ja sam taj koji je srećan, ja sam taj koji ima, ja sam taj koji napreduje, ja sam taj manje vredan, ja sam žrtva i onaj koji pati, Ja Sam! Prisvojili smo svoju bol, patnju, kao da smo to mi,a to su samo emocije, koje proizilaze kroz misli koje mislimo i reči koje smo izgovorili. Kada bi smo istraživali i potražili u nama toga koji misli, pronašli bi samo prazninu u kojoj nema toga što kaže Ja Sam!
Uvek imajte svest o tome, šta god da se dešava u vašem iskustvu, životu, uvek napredujemo! Uvek smo sve bliže i bliže svojoj istinskoj prirodi, Biću, da ga otkrijemo i spoznamo!
Puno puta smo smo svesni svoga ne zadovoljstva, nemira ili neke ne prihvatljive osobine. Kao reakcija na to je naš osećaj da nismo dovoljno dobri, pa se krivimo, osuđujemo sebe, ili one pored nas. Postavljamo pitanja, zašto baš mene, zašto baš uvek ja, zašto se to uvek meni dešava.
