Koliko se dublje i više povezujemo sa sopstvom u nama, toliko dublje i više svetlo naše svesti razgrađuje sve što u nama nije istinsko. Sagoreva sve što je iluzija, obmana, predrasuda i ograničenje bilo koje vrste. Spadaju velovi neistina kojima smo se zaodenuli, a tako spadaju i tereti koje smo nekada ponosno nosili, jer smo verovali u njih. Fokusom naše svesti na sve što se dešava u nama raspirujemo tu vatru svetla istine pred kojom gori sve što istina nije. Ostaje u nama prostornost slobode, sve više i više!
Koliko god više vremena provodimo u sadašnjosti, sve više osvešćujemo i shvatamo da prošlost i budužnost u stvari ne postoje. To je iluzija našeg uma, koje na takav način kontroliše našu poistovećenost sa njim a ne sa bićem. To je zbog toga što um jedino može da živi kroz prošlost, sećajući se i analizirajući šta je bilo, ne bi li preskočio sadašnjost predviđanjem budućnosti. Postoji jedino sada! Postoji jedino sadašnjost u kojoj se sve dešava.
Postoji veliki razlog zašto ne možemo da doživimo sreću i blaženstvo! Za mnoge, mnoge ljude u ovom trenu, postoji veliki razlog zašto se ne osećaju divno, a to je činjenica da usmeravamo svoju pažnju i mislimo na ono što nemamo. Fokusirani smo na ono što nam nedostaje, što nismo pronašli u sebi! Da nije tako, osećali bi se sada savršeno. Nedostatak je iluzija, jer imamo sve što nam je potrebno, svakog trena, samo što toga nismo svesni.
Kako se osloboditi patnje i bola u svom životu? Pogledajmo jednu činjenicu! Svest je svetlo, kojim osvetljavamo svoj mrak, neznanje i iluziju našeg identiteta, kojeg često nismo ni svesni. Sve što je nesvesno u nama se rastvara tako, što ga postanemo svesni, tako što ga osvetlimo svojom svešću. Samo uočavanje svega u nama je svest koja rasvetljava i razgrađuje!
