Kada pogledaš cvet, srce se tvoje rastopi i preplavi te neka unutrašnja milina. Osetiš neku magnetičnost sa tom lepotom, kao da pogledaš u Božije lice. A ono te obasjava svojom ljubavlju i lepotom, svojim sjajem i beskrajem. Kada pogledaš cvet, kao da se iznenada setiš nečeg skoro zaboravljenog, da si ti cvet i da je cvet ti. Kroz oboje sjaji svetlo Božije. Oboje ste u Božijem srcu i zagrljaju, večno i za sva vremena.
