Kolet Baron Reid - Znajte Svoje Mesto

Postoji nešto više od pukog postojanja.

Potraga za mestom gde pripadamo.

 

 

Na skorašnjem seminaru, pitala sam 150 učesnika: ‘Koliko od vas se oseća izgubljeno?’ – skoro svi su podigli ruke.

 

To se dešava svima nama. Mi možda znamo gde su nam stolice, ali smo sve zajedno izgubljeni u jednoj potpuno drugoj okolini. Ako je to istina, gde smo mi to onda?

 

Ljudi su jedina bića koja nemaju istinski osećaj ‘mesta’. Ovo je zbog toga što smo sposobni da koristimo svoje umove kako bi sebe zamislili negde drugde, da bi ponovo posetili prošlost i zamislili budućnost. Mi doživljavamo drugu realnost nego sadašnji momenat, realnost koju nazivamo naše lično iskustvo, koja je uvek posledica događaja koji se dešavaju u našoj glavi. Nije ni čudo što smo dizorijentisani. Naše emocije i naše misli su u pustinji dok mi sedimo u našoj stolici na seminaru.

 

Svi mi imamo svoje ‘mesto’ u svetu, i u velikoj mreži života. Znanje o ovom ‘mestu’ nam daje nam osećaj svrhe i bezbednosti. Problem je u tome što mi pridajemo mnogo važnosti našim unutrašnjim iskustvima i doživljavamo amneziju naše istinske prirode, i onda ne možemo da nađemo svoj dom, ‘mesto’ gde pripadamo. Imamo osećaj kao da besciljno lunjamo po beskrajnim putevima ko zna gde. Zaboravljamo da smo avanturisti na Začaranoj Mapi, upleteni u magičnu mapu ko-kreacija zajedno sa našim kolegama putnicima i Duhom. Mi ne možemo otići ‘kući’ dok ne spoznamo gde smo sada.

 

Godinama sam se osećala izgubljeno i zbunjeno, razbacano naokolo po Baren pustinji, preko livada Popija, sve dok konačno nisam dotakla dno i priznala da sam bila obični alkoholičar, nemoćan nad mojim pijenjem. Toliko puta sam zaspala na tom opasnom Popi polju, da sam propustila većinu svog života i mnoge šanse za napredak, za svoje izlečenje, i prihvatanje svoje svrhe. Nisam bila u stanju da čujem glas svoje duše, koji je znao gde je moj dom zapravo, i kako tamo da stignem.

 

znajte svoje mesto
znajte svoje mesto

 

 

Nisam mogla da posedujem svoju ulogu u ko-kreiranju događaja u svom životu, jer mi je ta misao bila suviše bolna da bi je savladala. Duboko neudobna u svom unutrašnjem pejzažu, franatično sam tragala za momentom odmora i predaha koji je nastavljao da me zaluđuje. I kao mnogi alkoholičari, i ja sam doživela svoj Šazam! Momenat kada sam u ogledalo pogledala sasvim drugim očima. Istinski sam sebe videla prvi put posle dugo vremena.

 

Ljudi često kažu da je upravo njihova fotografija, video ili odraz u ogledalu, ono što ih trgne iz zombi stanja i upozori ih na ono ko su, i šta rade. Šazam! Oni vide sebe onakve kakvi su sada, ne onakve kakvi bi želeli da jesu, niti kakvi se sećaju da su bili. Sposobni su da ovo urade zato što su zakoračili van svog objektivnog emocionalnog iskustva i postali su svesni sebe – onog koji posmatra sve sa jasnoćom. Čarobnjak koji može promeniti mapu je budan! Duša progovara!

 

Nemamo uvek naviku da slušamo taj unutrašnji glas. Naša pažnja je na drami koja se dešava u našoj okolini, na našoj livadi, i zaboravljamo da smo MI ti koji je stvaramo.

 

Da li ste ikad sanjali san da vas neko juri i da ste u smrtnoj opasnosti, a onda vas odjednom probudi deo vaše psihe i vi shvatite da ste samo sanjali?

 

Naši umovi su programirani da se brane, ali ponekad moramo osetiti bol da bi se izlečili. Moramo da pogledamo na tamna mesta. Nema sumnje da obilaznice ne postoje u zemlji senke.

 

Ali zamislite da imate moć da se probudite u bilo kom trenutku, povratite svoju moć posmatranja i uzmete svoj magični štapić koji je konektovan sa svom vašom unutrašnjom mudrošću, kao i sa bogatstvom mudrosti koju Božanstvenost nama čini dostupnom. Zamislite da vam je na dohvat ruke vaša hrabrost da se suočite sa bilo čim, i da u sekundi možet prizvati sva magična bića ovih predela na kojima ste trenutno da vam pomognu da dođete na bolje mesto.

 

Vi to možete, i imaćete pomoć za to.

Leave a Comment