3 saveta kako da se obnovite i napunite baterije.
Kada nam suviše brige nanosi bol.
Dok većina kajanja koje akumuliramo u sebi dolazi iz naših sopstvenih postupaka (kada smo prevarili partnera, nesreće koje smo izazvali, dugovi u koje smo se upustili), kao i sve one važne stvari koje u životu nismo uspeli da uradimo (prilike koje nismo istražili, ljubav koju nismo podelili, oprost koji nismo dali, događaji koji se održavaju jednom u životu – na koje nismo otišli), ponekad kajanje dolazi i od strane koja nema nikakve veze sa nama. Nešto, nad čim nemamo apsolutno nikakvu kontrolu niti se bilo šta pitamo u vezi toga. Ponekad kajanja – ta osećanja tuge, žalosti i pokajanja – dolaze od našeg eksponiranja bezbrojnim tragedijama i uništenjima koja se dešavaju u svetu.
Svi smo shvatili kroz napredak tehnologije, koliko je zapravo svet mali. Sa pukim kliktajem na daljinski ili na miša, čitav svet doleti u naše dnevne sobe i u naše živote. Svakodnevno, mnogi od nas svedoče užasnom nasilju i patnji. Kidnapovanja, genocid, ubistva, terorizam. Prirodne katastrofe koje ostavljaju milione ljudi bez domova i života. Javne ličnosti koje umiru u svojim bitkama protiv zavisnosti od droge ili bolesti. I naravno, nacionalna i globalna ekonomija koja je na granici depresije. Dnevne vesti obezbeđuju bezbroj stvari koje su pune nedostatka i traže vašu empatiju, i za sve one koje redovno gledaju taj program otvorenog srca, ovaj konstantni negativni dril konačno uzme svog maha na njihovo zdravlje i psihu.
Veza između tela i uma diktira da ono što ulazi u našu svest, takođe ulazi i u ostatak našeg bića. Kada pričamo o energiji spoljašnjeg sveta, i tome prihevtamo emocije poput tuge i kajanja, ta energija mora negde da ode. Osim ako je ne oslobodimo, što ume samo nekolicina ljudi – ona prodire u naše telo, gde uspešno blokira naša polja energije, izaziva stagnaciju i konačno, psihičku ili mentalnu bolest. Stalno mi se ljudi žale na ovu temu na mojim seminarima. To je jednostavno previše empatije za ljude.
Na primer, na prošlom seminaru dvadesetogodišnja Mendi mi se pridružila na pozornici žaleći se na probleme sa infekcijom bešike. U razgovoru sa njom, shvatila sam da je ona jedna empatična, strasvena žena koja je radila u centru za spašavanje pasa sa ulice, dok je u isto vreme išla u školu. Njeno stanje ju je često sprečavalo da se tom poslu prepusti u potpunosti i bila je frustrirana što nije mogla još više vremena da uloži u spasavanje pasa.
Mendi je očigledno osoba koja duboko oseća. Ne samo da zastupa životinje u skloništu, već je takođe odlazila i u Luizijanu kako bi i tamo pomogla ljudima i životinjama nakon prirodne katastrofe koja se desila na tom područiju. Nakon što smo pričali o tome, slika o njenom zdravlju postala mi je jasna.
U Mendinom energetskom polju osetila sam veliki deo ogorčenosti, u vezi svih onih životinja kojima nije uspela da pruži pomoć. Ova neprocesovana ogorčenost bila je uzrok njenih problema sa bešikom. Dok je njeno srce bilo na pravom mestu – želela je da pomogne svetu da ne pati toliko – nije bila svesna da je dopuštala svojoj potrebi da pomogne drugima, da prevlada njenu sposobnost da pomogne, ostavljajući je ogorčenu i bespomoćnu.
Mnogi ljudi, poput Mendi, smatraju da je nesebičnost jedini način da budemo ‘dobra’ osoba, i da sve što je manje od toga narcisoidno i egocentrično. Nikako se ne slažem sa tim. Vidim vremenom, na svojim seminarima, koliko mnogo ovakvo razmišljanje oduzme od ljudi koji mi dolaze i traže pomoć; ono je u njihovim energetskim poljima, i u raznim disfunkcijama u njihovom životu, uključujući i emocionalni bol, i za neke, poput Mendi, bolest u telu.
Molim vas, nemojte me pogrešno shvatiti, empatija i saosećanje su divne vrline. One nas upravljaju da pomognemo drugima i odagnamo im patnju. Ali svi mi moramo prepoznati tačku kada to sve postaje previše za podneti. Kao što smo videli, padanje u depresiju zbog nesreća koje se dešavaju drugima uništava naše centre energije, tj. čakre, blokira zdrav tok naše energije, i našu sopstvenu vibraciju spušta do tačke kada nas to čini nemoćnim i podložnim bolestima.
Dakle, šta možete učiniti ako ste se već toliko upleli u bes i prezir, nemoć ili bolest? Sledeća tri koraka vam mogu pomoći da se izvučete iz tog stanja i da ponoštite svaku blokadu koja se skupljala u vašem energetskom, emocionalnom i fizičkom sistemu.
Tri načina da obnovite svoju energiju
Uzmite neko vreme samo za sebe. Svima nam treba neko vreme za sebe, vreme da samo budemo – da se opustimo, premotamo događaje u svojoj glavi, da se družimo, igramo. Trebamo vreme u kojem ćemo uživati što smo živi bez obaveznog plana da moramo da obavimo neki posao. U suprotnom, život pregazi naše granice i neke od naših esencijalnih potreba stradaju. To je savršeni recepat za bes i prezir! U suštini: pre nego što možemo davati drugima, moramo prethodno napuniti sopstvene izvore.
Isključite više negativnog, a uključite više radosnog. Krenite na ‘dijetu vesti’, sasecite količinu smrti i uništenja koju dnevno uzimate, a umesto toga unesite nešto lakše, na primer neku igru. Dok je važno znati šta se dešava u svetu(što i možete preko internet sajtova koje ćete preći za dva minuta), ne morate svedočiti svakom ripleju svetskog tržnog centra koji se ruši u param parčad, niti svakoj umirućoj ptici u zalivu. Dodajte svom danu malo radosti i smeha. Svako veče pred spavanje, sat vremena gledam svoju omiljenu komediju čisto da se malo opustim i nasmejem. Ne možete ni zamisliti koliko je moćna ovakva terapija i koliko pozitivno utiče.
Podignite planetu na novi nivo tako što ćete podići sopstvenu svest. Umesto što pokušavate da spasete zemlju lično, što će vas na kraju samo uplesti u opterećujuće i negativne osećaje, probajte da pomognete svetu tako što ćete podići svoju svest. Najlakši način da se ovo radi je da vodite dnevnik, da meditirate i da se molite. Kada pišete dnevnik, to vam pomaže da razbistrite i raščistite svoje emocije svakodnevno. To je odlična emocionalna higijena!
