Pređite svoje granice.
U redu je prekršiti pravila.
Većina ljudi vodi pogrešan razgovor. Ili vodi razgovor koji je u suštini svađa. Ili još gore – ne vodi nikakav razgovor. Nastavljamo da živimo po starim modelima zarađivanja novca za život, obrazovanja, međusobnih odnosa, I ispunjenja – koji apsolutno ne funkcionišu. Nisam sigurna da su ikada uopšte I funkcionisali. Kroz istoriju je oduvek postojala jedna konstanta unutar čovečanstva, a to je frustracija. Mnogi su oduvek bili, I nastavljaju da budu – umorni I nezadovoljni. Takav tip života bi trebao I može da se okonča. Življenje jeste akcija. Svi možemo živeti bolje.
Jedan od razloga zašto ne dobijamo ono što želimo jeste taj da mi ne zatražimo ono što želimo. Dok sam izašla sa prijateljima na neku klopu, imala sam relevantno iskustvo. U trenutku kada je konobar doneo svakome porciju hrane koju smo naručili, jedna od osoba za stolom, požalila se na to kako je komšijski tanjir ukusniji od onog što je ona imala: Nisam znala da uz ribu može da se naruči I pomfri, rekla je, Jel to na meniju?
Ne, objasnila joj je žena sa pomfrijem, Ja sam sama tražila da mi ga donesu.
To može? Reče prva žena.
Svi smo je pogledali, zapanjeni njenim pitanjem. Žena koju smo svi poznavali, nije bila svesna da je mogla od konobara tražiti da joj donesu šta god je htela, I da je bukvalno to mogla naručiti iako nije bilo na meniju?
Ovo je klasičan primer pogrešnog razgovora. Čak šta više, veoma često, ljudi će češće reći ono što ne žele, nego ono što žele. Možda zato što je veoma lako uraditi tako. Slušam to non stop: Ja ne želim da radim… Ne želim da budem sama… Ne želim da provedem čitav život, a da ne postignem ono što želim… Ne želim da budem non-stop pod stresom.
Suviše ljudi živi u strahu, osećajući se srećnim što uopšte mogu da naruče I ono što je već na meniju. Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi sebe sputavali u šansama za uspeh. Mi ograničavamo naše živote, izbore – sve. Konstantno postavljamo granice, koje su mnogo više jasnije I preciznije u vezi onoga što ne želimo, nego obrnuto.
Istorija je dokazala da su ljudska bića veoma sposobna. Osvrnite se na sve ono što je postignuto, I dobro I loše, od strane ljudi na ovoj planeti. Čak I u njihovoj najluđoj mašti, pitam se, da li su pećinski ljudi ikada mogli predvideti katedrale, ili putovanje u svemir. Postignuća nikada nisu bila laka; uspeh uvek ide sa određenom cenom. Galilea su potiskivali, Madam Kjurie kritikovali, a Elvisu su rekli da se bolje vrati vožnji kamiona.
Novi razgovor označava orijentaciju ka rešenju, što označava razmišljanje bez granica. Ovo je princip naglašavanja mogućeg iznad nemogućeg, kreativnog iznad fiksnog, novog iznad tradicionalnog. Razmišljanje bez granica znači da pitamo: Zašto ja ne bi ovo uradio? Ili Kako ovo možemo uraditi? – umesto da se pitamo I razmišljamo da li nešto možemo. Rušenje pravila, iz tačke Izvora Duha I sa pozitivnom energijom jeste prava stvar, kao I to, da vaša nova mantra postane Zato što mogu.
