‘Dobar putnik nema fiksne planove, I ne žuri da stigne.’ – Lao Cu
Postoji nešto u mom umu, kao I u umovima mnogih ljudi, a što je previše optimistično.
Mi mislimo da svakoga dana možemo uraditi toliko toga, I zato se preplaniramo. Pretrpavamo svoje planove sa toliko stvari, uvereni da možemo sve to postići, ignorišući dokaze iz prošlosti kada većinu planova nismo uspeli da završimo, I kada mnoge stvari nisu ispale onako kako smo se nadali.
Mi verujemo, da naravno, možda nsmo uspeli da ispunimo svoja očekivanja u prolosti, ali ovoga puta sve će biti drugačije! Ovog puta ćemo biti mnogo bolji. Ovog puta ćemo biti disciplinovani I produktivni, I postićemo mnogo više.
Da, to je odličan plan. Javite mi kako ste prošli.
Nagoveštaj: meni to nikada ne funkcioniše. Daću vam skorašnji primer toga.
Šta sam naučio na svom godišnjem odmoru
Kao što sam I govorio prošle nedelje, moja porodica I ja, nedavno smo išli na kratki odmor u sunčani San Dijego na par dana. Kao I obično, imao sam mnogo planova I očekivanja (izgleda da mi nema pomoći):
1. Kupio sam knjigu I planirao da je pročitam za četiri dana, koliko je trajao odmor – što je značilo barem 150 stranica dnevno. Nikakav problem!
2. Poneo sam dvd joga vežbi, planirajući da ih radim svako jutro pre nego što se klinci probude.
3. Takođe sam planirao da trčim po plaži svakog jutra, pošto smo odseli veoma blizu jedne.
4. Imao sam I dosta poslovnih obaveza koje sam planirao da pozavršavam na odmoru.
5. I naravno, planirao sam da idemo u šetnje I istražujemo San Dijego celi dan, da budemo satima na plaži, I da jedemo po restoranima.
Pogodite koliko sam postigao od navedenog? Jesam pročitao dosta, ali samo pola knjige. Plastični omotač joga dvd nisam ni otvarao. Nisam radio ništa od poslovnih obaveza. Jednom sam samo trčao na plaži, otprilike desetak minuta. Istraživali smo San Dijego na veliko, jeli po restoranima, I po celi dan bili na plaži. Nisam ništa drugo radio.
Preplanirao sam se. Bio sam previše optimističan. Imao sam previše ciljeva I očekivanja.
Da, neko vreme već živim bez ikakvih ciljeva I planova, ali često padnem u svoju staru zamku.
Ne planirajte previše u realnom životu
Siguran sam da mnogi od vas koji ste iskusni putnici znate da sam napravio klasičnu grešku putnika – previše planiranja je česta pojava kod putnika, a najbolji planiraju veoma malo za jedno putovanje. Ovo mi je poznato, I obično tako I praktikujem. Predpostavljam da su moji planovi iznad, bili podsvesni planovi I ciljevi koje je moj um pravio bez mog truda. Tek na sredini putovanja shvatio sam da sam postavio previsoka očekivanja za to putovanje, I da sam postavio sebi ciljeve, a da nisam ni primetio.
Ali evo u čemu je stvar: iskusni putnici znaju da ne bismo trebali putovati sa previše planova I na previše mesta odjednom… ali šta je sa ostatkom našeg života?
Većina ljudi koja putuje sa nekolicinom planova I ciljeva ignoriše ovu mudrost u regularnom, svakodnevnom životu.
U našoj ličnoj svakodnevnici, I u našem životu, mi sebe preplavljujemo sa planovima I ciljevima. Previše smo optimistični sa količinom onoga što možemo postići, ne obazirući se na dokaze iz prošlosti. Postavljemo sebi previše ciljeva I previsoka očekivanja.
Evo šta sam ja naučio sa mog godišnjeg odmora (kao I u poslednjih par godina) što vam može pomoći u tome da se ne planirate previše I ne postavljate sebi previše ciljeva:
1. Svedite planove na minimum. To ne znači da nećete ništa postići, ali planirajte što je moguće manje – ionako većinu onoga što planirate nećete ni uraditi. Zašto biste stvarali fikciju? Ostavite velike termine slobodnog vremena, sa vrlo malo sastanaka I obaveza kada god to možete.
2. Naučite da se ponašate opušteno. Ako je vaš dan u većini slobodan, kako ćete ga ispuniti? Fleksibilno. Vi nemate planove niti ciljeve, ali znate kako lako i opušteno da izaberete svoje prioritete u datom momentu. U ovom momentu, koja je to stvar u vezi koje ste najviše uzbuđeni? Koja je najvažnija stvar koju možete učiniti? Šta možete učiniti I time u najvećij meri promeniti svoj život? Ovo je veština koju učite praksom, ali planiranje unapred nema nikakvog smisla kada se prizori ispred vas konstantno menjaju.
3. Mi ne hodamo stazom, mi surfujemo morem. Većina ljudi na ciljeve gleda kao na biranje destinacije, a potom razotkrivanje najboljeg puta do tamo. Predpostavljate da ćete imati posla sa okolišem koji će se vrlo malo menjati, I da ćete dok budete imali neizbežne prepreke, biti na stabilnom tlu I da se vaša destinacija neće pomerati. To nimalo nije istinito – život je kao more, konstantno promenjljiv bez ikakvih fiksnih staza I destinacija, sa strujama, talasima I plimama koje se menjaju svakog momenta. Stoga, ultimativna veština nije određianje destinacije (cilja) ili staze (plana), već samo surfovanje. Dok surfujete, vi prihvatite bilo koji talas koji dođe, naučite da tumačite talase koji vam dolaze, naučite da ih surfujete onakve kakvi jesu, a ne onakvi kakve ste vi isplanirali da budu. Vi bukvalno pratite ritam, I menjate ono što radite u skladu sa tim kako se tok menja.
4. Vaši se planovi možda raspadnu, ali vaš život postane bolji. Iako ništa nije proteklo onako kako sam se nadao da će biti na našem odmoru, bio sam u potpunosti srećan. Ipak smo svoje dane odmora ispunili istraživanjem, isprobavanjem novih stvari, igranjem; i življenje u momentu je značilo da me je bilo briga što nisam obavio sve poslovne obaveze koje sam planirao, I za jogu koju nisam odvežbao, kao i za za masivne količine čitanja kojem sam se nadao. Život menja stvari, I samo onda kada se grčevito držimo za svoje ciljeve I planove mi smo nesrećni ili pod strsom – a kada naučimo da surfujemo talase onakve kakvi nam dođu, možemo biti veoma srećni, bez obzira šta nam dolazi.
