Reči koje je Art Bakvald hteo da čuje.
Izbegavanje bola kajanja.
Dok sam bio na svom putu zahvalnosti, rečeno mi je za renomiranog kolumnistu Arta Bakvalda. Art je primljen u bolnicu jer mu je dijagnozirana smrtna bolest bubrega. Rekli su mu da stvari na ovom svetu dovede u red, jer su mu dani odbrojani. Međutim, Art je nastavio da zapanjuje sebe i sve ostale, činjenicom da je nastavio da živi mnogo duže nego što se očekivalo. Kao autor bezbroj dela, Art je iskoristio vreme koje je proveo u bolnici da stigne da napšiše još jednu predivnu knjigu- Suviše je Rano Reći Zbogom.
Art je već izabrao određeni broj ljudi od kojih se nadao da će govoriti na njegovoj sahrani uključujući mnoge novinare, filmske producente i ostale uspešne ličnosti. Kada Art nije preminuo u vreme kada se to očekivalo, zamolio je iste te ljude da na papiru napišu unapred svoje govore za njegovu shranu kako bi ih odštampao na kraju knjige. Napisao je: ‘Umesto da in memorium govor bude nakon moje smrti, imam priliku da pročitam ono što bi oni rekli upravo sada. Veoma je retko da neko ima šansu da to čuje pre nego što umre.‘
Rečeno mi je da je Art uživao čitajući govore svojih dragih prijatelja. A siguran sam, da su i ti ljudi koji su ih napisali imali veliku satisfakciju i zadovoljstvo što su znali da ih je Art pročitao.
Ključ ove priče je taj, da su Artovi bližnji imali priliku da kažu sve ono što je možda ostalo nedorečeno između njih. Ta prilika je izostala kod nekoliko mojih prijatelja, i oni koji su ih voleli najviše na svetu ostali su uskraćeni za tu šansu. Ne mogu se setiti snažnije emocije za koncept puta zahvalnosti, nego opisati je kao priliku da se zarobi trenutak i izbegnu bol i patnja.
