Slavni američki filozof Valdo Emerson je rekao: ‘Naše najveće htenje u životu je neko, ko će nas naterati da uradimo ono što možemo.’ Primetite da je rekao ‘najveće htenje’, a ne ‘trenutna želja’ ili ‘trenutno interesovanje’. Već ono što hoćemo više od svega drugog. Da li je onda čudno, što je pojam podučavanja u punom cvatu ovih dana?
Veliki broj ljudi mi se smeje što ja imam životnog trenera (life coach). ‘Zašto ti treba trener za život? Zar ti ne znaš kako da živiš?’
Očigledno ne! Jer sam bez mog trenera živeo život veoma drugačiji od ovog sada. Bio sam potpuni luzer, sa osrednjim rezultatima u životu, ali nisam znao zbog čega je to tako. Imao sam talente kojih nisam ni bio svestan. Imao sam hrabrost i neverovatnu moć volje, za koje nisam ni znao da postoje. Mogao bih ovako pisati stranice i stranice svih stvari koje sam otkrio o sebi, tokom svog procesa podučavanja.
Ali, da li je to zaista tolika misterija? Da li je to baš tolika zagonetka, da, ako vam nešto poboljšava igranje, recimo golfa, da vam slična stvar funkcioniše i na poboljšanju života?
Znam ljude, profesionalne golf igrače, koji unajmljuju trenere ne bi li im ovi pomogli da poboljšaju i unaprede igru. Što se i desi, u baš dramatičnim razmerama. Oni su to uradili zato što im je golf postao veoma bitan. Dosegli su tačku u svom napredku gde su se zaglavili. Ipak, bili su strastveno radoznali u vezi toga koliko bi zapravo oni mogli biti dobri , ako bi svoju igru podigli koji nivo višlje. Zbog toga su unajmili trenera.
A šta da su postali strastveni u vezi svojih života, kao što su postali strastveni u vezi svoje igre golfa? Šta da su se osećali zaglavljeni u svom životu, pitajući se kakav bi im bio život ako bi ga podigli na sasvim novi nivo efektivnosti i samoizražavanja? Jedan zaista kreativan život, život koji se živi punim plućima. Da li u tom slučaju ne bi uzeli trenera za život?
Ne ako imaju suviše ponosa u svom postojećem, trajnom, egoističnom identitetu. Ne ako se plaše da puste svoje dobro uvežbane ličnosti. Oni se smeju ideji životnog trenera.
Šta ako nikad do sad niste naslikali ni jedno jedino delo, a angažovani ste da naslikate mural na prednjem zidu novog muzeja u vašem kraju. Da li biste pre toga pohađali neke časove slikanja? Većina ljudi bi rekla DA! Dakle, ako je tako, zašto je toliko teško videti svoj život kao jedno kreativno umetničko delo?
Jedan od najvećih sportskih trenera svih vremena bio je Džon Vuden. On je podučavao košarku UCLA, i osvojio više svetksih prvenstava nego ijedan trener pre ili posle njega. ‘ Načinite svaki dan svojim remek delom‘. Iako je Vuden bio trener košarke po svojoj profesiji, njegovi bivši igrači, svi do jednog, pričaju o životnim lekcijama koje ih je on podučio.
Vuden je bio životni trener.
I sama činjenica da je njegov tim osvojio sva ta silna prvenstva, je povezana sa tim. Nešto se desi kada podučavate celu osobu. Čitav život. Drugi treneri, stegnuti, uštogljeni, i koncentrisani dominantno na košarku, mnogo puta su gubili utakmice, i na kraju bivali otpušteni.
Korporacije me angažuju da dođem i istreniram njihove menadžere, kako da oni dalje treniraju svoje ljude. Oni shvataju da je treniranje drugačije od menadžerisanja.
Menadžerstvo je u najčešćem slučaju pokušaj da se kontrilišu drugi ljudi, dok je podučavanje namera da se ljudima povrati njihova moć.
Podučavanje vam vraća moć, jača vas. Ono pronalazi i razvija moć u vama. Kada završite svoju sesiju podučavanja sa životnim trenerom, osećate se moćnijim nego pre sastanka. Dok kada završite svoj sastanak menadžerstva, osećate da nemate više moć, već ste upravo izkontrolisani.
Kada menadžeri nauče da podučavaju, umesto da kontrolišu, oni nateraju na površinu ono najbolje u svojim ljudima. Ja sam napisao knjigu ‘ Hands-off menager’ koja govori o tome, koliko su organizacije više produktivnije i inovativne, kada se stari menadžerski stil vojnog naređivanja zameni sa podučavanjem.
Što nas dovodi do pitanja: da li je podučavanje mekana stvar? Mnogi ljudi predpostavljaju da je ‘životno podučavanje’ neka mlitava, new-age moda, kalifornisjska abra-ka-dabra glupost, koja će ubrzo izbledeti sa scene. Ono to nije, niti će. Jer je dokazano da podučavanje akumulira produktivnost na licu mesta, koje neće nigde nestati, niti je nešto što je mlitavo.
Čak šta više, dobro podučavanje će vas lansirati u višlje nivoe odgovornosti i pouzdanosti. Dok vam menadžer samo naređuje po celi dan.
