Prigrlite novog genija unutar vas.
Prava istina o zapanjujućim ostvarenjima.
Genijalnost je jedan od najvećih neotkrivenih izvora našeg društva. Ona nije specifična više, nego što je lična – genijalci su obično multitalentovani u različitim oblastima, i sigurno imaju odgovore na mnoge probleme današnjice. Mada i pored toga, društvo gubi na veliko zbog toga što ne ume da neguje svoje genijalce, čak šta više, često je indiferentan ili neprijateljski raspoložen prema njima. Ovo je velika nesreća, jer genijalci ne koštaju puno da bi se održavali. Životni stil onih pojedinaca koje smatramo genijima je obično veoma jednostavan, i retko da su zainteresovani za novac ili slavu. Genije je okarakterisan kao neko ko ceni resurse i ekonomiju integriteta, jer genije vrednuje život i vidi esencijalnu vrednost u svim izrazima života. Pošto se vreme i resorsi smatraju dragocenim, obavljanje veće količine rada nego što je potrebno smatra se gubljenjem vremena; zbog toga, genijalci obično vode tihi život i na red dolaze tek četvrti, kada se određuje cilj i svrha koju treba podržati.
Zato što su u dodiru sa beskrajnim izvorom izobilja, genijalci iskuse samo minimum htenja (takva jednostavnost je uobičajena karakteristika istinskog uspeha, generalno) – jer nema potrebe ‘dobiti’ ono što već ‘imamo’. Osnova ove nematerijalnosti je radikalno razumevanje prirode samog univerzuma: Ono što podržava život, podržano je životom; opstanak je lak, a davanje i primanje su jedna ista stvar.
Genijalnost je uglavnom opisana kao nekonvencijalnost ili ekscentričnost. Istina je da takvi ljudi, usred svog poravnanja sa višljom-energijom (obrascima pozitivne energije), imaju drugačiju perspektivu ka životu; zbog toga, stvari imaju drugačiji značaj i važnost za njih, nego običnoj osobi. Genijalci su obično inspirisani na intenzivnu aktivnost unutrašnjim razlozima van naših poimanja.
Genijalci nisu showman-i, a čak i oni koji steknu slavu predstavljaju manjinu. Osim njih postoji čitava legija genijalaca koji nikad ne postignu status selebritija; mnogi nisu ni vredni pomena, čak šta više, nikada nisu ni imali formalno više školovanje. Ono što karakteriše ovaj tip genijalca je sposobnost da neiscrpno koriste svoje iskustvo, i da na njemu prosperiraju svojom posvećenošću, potrebnom kako bi dostigli višlji nivo svog znanja i apsolutnog vladanja određenom oblašću nauke ili bilo koje druge ljudske aktivnosti. Mnogi produktivni genijalci nisu priznati još mnogo godina nakon svoje smrti. Čak šta više, njihov dar-ili kletva, često donosi nesrećne konsekvence tokom njihovog životnog veka.
Jedna od karakteristika velikog genija je kapacitet za ogromni intenzitet, koji je često izražen periodično. U smislu, da ličnost genijalca ponekad inkorporira polarne ekstreme: Kada je inspirisan, genijalac će raditi i 20 časova dnevno dok ne otkrije rešenje, dok je tema još sveža u njegovom ili njenom umu; ovi periodi intenzivne aktivnosti umeju da budu isprekidani intervalima očigledne stabilnosti, koja u suštini predstavlja period fermentacije, koja je neophodni deo kreativnog procesa. Genijalci shvataju da moraju napraviti mesta za ideje da se kristališu, jer se kreativnost događa u prikladnim unutrašnjim, ne spoljašnjim, okolnostima. To stanje je određeno potpunim ometanjem- svi znamo za primere genijalaca koji su došli do zapanjujućih rešenja dok su sedeli na sred raskrsnice, u dnevnom vrhuncu saobraćajnog meteža. Primarni razlog, zbog čega toliki broj ljudi neuspe da prepozna, a zatim i pomogne i ojača, sopstvenu genijalnost je taj, što je u popularnom umu genijalac zbunjen pojmom visoki IQ. Ovo je užasna greška, nesporazum i pogrešno shvatanje, koje je izniklo iz činjenice da su mnogi proslavljeni genijalci u poljima matematike i fizike zaista imali visoke IQ-e; kakogod, u tim poljima, visoki IQ je preduslov za uspeh. Više bi bilo od pomoći videti genijalca jednostavno kao ekstraordinarnu osobu visokog nivoa znanja o određenom polju ljudske aktivnosti. Na kraju krajeva, postoje horde i horde ne samo moždanih genijalaca u mnogim poljima-kao što je umetnost, muzika, dizajn, i inovacije- čiji inovativni i kreativni talenti padaju u senku zbog određenih ograničavajućih parametara.
Imajte na umu da je pojam IQ samo mera akademskog kapaciteta za logičko razumevanje simbola i reči. Iz naših aksperimenata saznajemo, da je poravnanje osobe sa njenim ili njegovim ciljevima i vrednostima, sa višljom energijom, mnogo više povezana sa genijalnošći, više nego išta drugo. Genijalac se mnogo tačnije može okarakterisati i identifikovati sa očuvanjem, hrabrošću, koncentracijom, enormnom voljom, i apsolutnim integritetom- sam talenat nikada nije dovoljan. Posvećenost neobično visokog stepena je potrebna kako bi se određen predmet apsolutno savladao, a najjdenostavnija definicija koju bi neko mogao da kaže šta je to genijalnost je sledeća: genijalnost je kapacitet ekstraordinarnog stepena ovlađivanja životnog poziva osobe. Formula koju su pratili svi genijalci ikad, očigledna ili ne: Radi ono što najviše voliš da radiš, i to radi najbolje što možeš.
