Svi hoće da budu deo pobedničkog tima.
Neki ljudi ne mare u kom se timu nalaze, da citiram Boba Dilana: dokle god pobeđuju.
Bio sam u okruženju takvih ljudi celog života. Većina njih je zaboravljena, od strane mene i svih ostalih.
Neki ljudi ne haju za to da li pobeđuju ili gube, dokle god ne moraju da budu povređeni.
Nekim ljudima ne smeta da gube, sve dok imaju mogućnost da igraju igru koju žele da igraju.
A postoje i ljudi koji hoće da pobede, i pobeđuju na veliko, ali oni to rade SAMO ako nekako uspeju da poboljšaju celokupnu igru.
Ne samo da uzvise SVOJU igru, već celokupnu igru. Čak i onda kada gube, oni to nekako uspeju da postignu.
Ti ljudi se najviše zabavljaju od svih. Takođe, sa njima je najzabavnije igrati se.
A tokom vremena se ispostavi da oni najviše i pobeđuju.
“A postoje i ljudi koji hoće da pobede, i pobeđuju na veliko, ali oni to rade SAMO ako nekako uspeju da poboljšaju celokupnu igru.” – obožavam ovu rečenicu. Mnogi misle da su pobede loše, ali to je baš gubitnički stav 😀