Dopustite da vreme izleči.
Redovno održavajte vaša očekivanja.
Naša očekivanja nas mogu isceliti, ili nam nauditi. Mnogi ljudi se plaše gubljenja, pobeđivanja, učestvovanja u igri, I prihvatanja svega onoga što život ima da nam ponudi. Prebacujući sve to u jedan novi kontekst – priznajući sopstvena očekivanja, upravljajući njima kroz zonu vežbanja, pokušavanja, učenja, I biti u iščekivanju uspeha – je jedan od najvećih izazova koji možemo da savladamo. Međutim, da bismo to postigli, u određenim trenutcima moramo biti I pacijent I iscelitelj.
Setio sam se stare Sufi priče o pomorandžama I vremenu, koja vam može koristiti u ovoj oblasti:
Jednom davno, u dalekoj zemlji, bio je mladi čovek koji je želeo da postane iscelitelj. Znao je za jednog legendarnog iscelitelja, I želeo je da postane njegov šegrt. Stoga je krenuo na put da pronađe tog čoveka I nauči tajne isceljenja koje je ovaj znao.
Nakon dugog I napornog perioda, njih dvojica su zajedno sedeli na verandi skromnog doma velikog iscelitelja, kada im se neki stranac približio. Bio je pogrbljen I šantao je na čudan način.
Iscelitelj je rekao studentu: Vidiš onog čoveka što nam se približava? Njemu trebaju pomorandže.
Mladi student je pažljivo slušao svog iscelitelja dok mu je pacijent pripovedao svoja iskustva sa pogrbljenošću i agonije užasne bolesti, uključujući I priču o tome kolika je borba za njega bila da samo dođe do njihovog praga.
Konačno, iscelitelj je položio svoju šaku na rame pacijenta I izgovorio meko: Da, vidim da si propatio. Vidim da si spreman da svoju bolest ostaviš iza sebe. Moj prijatelju, siguran sam da je tvoja bolest prouzrokovana nedostatkom određene supstance dostupne u velikim količinama, u pomorandžama. Jedi tri na dan, naredne sedmice, I tvoje zdravlje će se povratiti.
Pacijent je otišao, I nakon nekoliko nedelja se vratio, stojeći pravo kao strela, I noseći kotaru punu hrane za iscelitelja I blagoslove duboke zahvalnosti, od sebe, kao I cele njegove porodice.
Ubrzo nakon toga, još jedan stranac prišao je kući. Hodao je identično kao I prošli pacijent, savijenih leđa.
Student je ugledao pacijenta, I uzbuđeno uzviknuo: Ono što njemu treba jesu pomorandže!
Iscelitelj je klimnuo glavom I ne pogledavši pacijenta. Student je onda zamolio da on bude taj koji će izlečiti pacijenta. Konačno, stariji čovek se složio, I student je otišao pred čoveka da mu kaže za njegov lek.
Prilazeći pacijentu, student je izbrbljao: Ono što tebi treba jesu pomorandže!
Stranac je stao. Pogledao je studenta I rekao: Prešao sam sav ovaj put da bi mi ti rekao ovu glupost? Pomorandže – kakva glupost! I ti si mi neki iscelitelj. Onda se okrenuo I otišao.
Ova priča se bavi očekivanjima sa obe strane koje učestvuju u ovoj priči. Jedan aspekt je da student nije shvatio potrebu vremena I pomorandži. Pacijent, koji je očekivao da će se prvo izjadati do detalja o svojoj bolesti, I onda konačno naći sve odgovore I olakšanje, je nešto što je student prevideo. Student je prisvojio samo mehaničko znanje iz učenja svog iscelitelja, I predpostavio da će pomorandže, same za sebe biti dovoljne za isceljenje. Zbog toga su na kraju I pacijent I iscelitelj-student bili razočarani.
Kada ste I iscelitelj I pacijent, setite se da budete strpljivi I da dopustite vreme – vreme da saslušate I vreme da se distancirate, I konačno, vreme da se iscelite.
