Kada su Karla Junga u intervjuu pitali da li veruje u Boga, on je odgovorio: ‘Ne mogu da kažem da verujem. Ja znam! Imao sam iskustvo da me je obuzelo nešto mnogo snažnije od mene, nešto što ljudi zovu Bog.’ Biti svesno upleten u tu savršenu uniju sa Bogom je osećanje koje je teško objasniti. Znate da dopuštate da vas vodi sila mnogo veća od vas samih, a ako to izaberete, vi možete ostati zauvek konektovani sa tom silom.
Evo kako se pesnik Henri David Toro iz 1851. seća svoje konekcije iz mladosti: ‘U moj um dolazi jedno neopisivo, beskrajno, sveobuhvatajuće, božanskao zadovoljstvo, osećaj uzdignuća i širenja, a ja nemam nikakve veze sa tim, shvatam da je to delo viših sila koje su me obuzele. Ovo je zadovoljstvo, radost i produžetak koji nisam ja stvorio. Govorim kao svedok, očevidac, i kažem vam moje iskustvo.’
Ja takođe shvatam da sam upravljan višim silama. I ja vam se takođe obraćam kao svedok svega onoga što sam video i shvatio. I ja sam osetio sveobuhvatajući, božanski osećaj uzdignuća, božansko zadovoljstvo poravnanja sa Izvorom.
Kakogod nazivate svoju superiornu moć- Izvor, Bog, Duh- vi ste božanska kreacija, i vi nikada ne možete biti odvojeni niti separatisani od onoga što vas je stvorilo. Ne postoji mesto koje nije Bog. Rečeno je da Bog spava u mineralima, odmara u biljkama, korača u životinjama, i misli u nama. Mislite o Bogu kao o prisustvu, više nego osobi- prisustvu koje dopušta semenu da se raširi i pusti korene, koje pomera zvezde po nebu, i simultano pomera misli po vašem umu. Prisustvo koje uzgaja travu, i vaše nokte, sve u isto vreme. Vi ste večno povezani sa ovim prisustvom, vašim Izvorom, moći ljubavi koja vas nikad ne napušta, i nikad ne presušuje. Možete se osloniti na ovaj Izvor ako se podsetite da vas on uključuje u sebe u svakom momentu. Nebo je stanje uma, ne lokacija. Uvek je bezbedno da se opustite, i dopustite Boga.
