U svom famoznom govoru Stenford maturantima Stiv Džobs je rekao, ‘Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvredniji alat sa kojim sam se susreo i koji mi je pomogao da načinim najveće izbore u životu. Zato što skoro sve: sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od potencijalnog sramoćenja, ili neuspeha – sve te stvari prosto padaju pred licem smrti, ostavljajući za sobom samo ono što je istinski važno. Saznanje da ćete umreti je najbolji način koji ja poznajem, koji će vam pomoći da uspešno izbegnete zamku razmišljanja da imate bilo šta da izgubite. Vi ste već ogoljeni. Ne postoji razlog da ne pratite svoje srce.’
Džon Lenon je jednom rekao: ‘Provodio bih po pet sati tog jutra mučeći se da napišem pesmu koja je imala smisla i zvučala dobro. Samo sam tako sedeo i pokušavao da mislim, i razmišljao o sebi kako sedim tu i ne napredujem nigde. Jednom kad sam to shvatio, bilo je lako; odjednom mi je sve došlo. Ne, ne, sad se sećam, bukvalno sam prestao da razmišljam i mislim o bilo čemu. Ništa ne bi dolazilo. Bio sam umoran i otišao sam da legnem, odustajući. A onda sam posmislio o sebi kao o čoveku koji nigde ne stiže i nigde ne pripada, sedeći u nepostojećoj zemlji. Odjednom, ‘čovek od nigde’ došla mi je sa sve muzikom i tekstom, cela prokleta stvar. Zajedno sa ‘U svom životu’ sa kojom sam se mučio već danima i satima unazad, pokušavajući da od nje stvorim pametne stihove. Kada sam odustao, ‘Umom životu’ mi je došla sama. Cela poenta igre je da pustite sve.‘
