Možeš motivisati sebe, tako što ćeš uvećati dotok novca u svoj život. Većina ljudi je posramljena da uopšte pomisli ovako nešto. Ne žele da razmišljaju i bogate se, jer će ih onda drugi smatrati pohlepnima. Ili još uvek veruju u marksističko,temeljno diskreditovano, ekonomsko sujeverje: da ako hoćeš novac, znači da ćeš ga morati oduzeti od nekog… Ili će drugi ljudi reći za njih da su opsednuti za novcem.
Medjutim, znate li ko je najopsednutiji sa novcem? Ljudi koji misle da ga nemaju dovoljno. Oni su opsednutim novcem po ceo dan. Novac je tema njihovih porodičnih razgovora, novac je u njihovim mislima kad legnu, a u toku dana, novac postane destruktivna tema u međuljudskim odnosima. Džordž Bernard Šo je rekao: ”Naša prva dužnost u životu je da ne budemo siromašni.”
Put do toga da ne budeš siromašna, uvek putuje kroz tvoje profesionalne odnose. Što više služiš tim odnosima, to ćeš postajati produktivnija, i više ćeš novca zaradjivati. Dopusti sebi da povežeš finansijsko izobilje sa povećanom sposobnošću saosećanja za druge.
Ako živim u siromaštvu, koliko ljubavi i saosećanja mogu dati svojoj deci i ljudima oko sebe? Od kakve ja pomoći mogu biti drugima, ako sam stalno zabrinut za svoje dugove?
