Afirmacije za svetski dan protiv aids-a
U toku mojih dana konsultanske prakse, uvek sam imala nekoliko homoseksualaca kao svoje klijente. A kada se AIDS pojavio, prestravio je svakog na Planeti. Sećam se da me je jedan od tih klijenata pozvao I rekao, ‘ Luiz, da li bi mogla da osnuješ jednu malu grupu za ljude sa AIDS-om?’ Nisam znala šta da kažem. Šta je to značilo uopšte? Ok. Rekla sam. ‘Hajde da se sastanemo.’
Dakle, sledeće nedelje šest mladih muškaraca došlo je u moj dom. To se dešavalo 1983. Pričali smo o odpuštanju ozlojeđenosti I oproštaju, I kako da volimo sebe. Nisam tačno znala šta ćemo da radimo, ali sam znala šta sigurno nećemo raditi: Nećemo igrati na kartu: ‘Jao, kako je ovo užasno!’ Zauzećemo pozitivni pristup I videti šta će se desiti. Tako da smo pričali, pevali, meditirali, a potom su muškarci otišli kući. Sledećeg jutra, jedan od njih me je pozvao I rekao: ‘Luiz, ovo je prva noć koju sam prespavao u poslednje četiri nedelje.’
Sledeće nedelje imali smo 12 ljudi, a sledeće 20. Broj je samo nastavio da raste I raste. Kada je grupa ljudi na sastancima dosegla broj 90, moja dnevna soba više nije imala mesta. Tako da smo uspeli naći gimnastičku salu u Zapadnom Holivudu, u kojoj smo nastavili da održavamo sastanke. Već za prvo veče imali smo 150 ljudi! Zatim se I taj broj nastavljao udvostručavati, sve dok I tamo nije postalo tesno. Konačno, Grad nam je ustupio poseban prostor za sastanke svake srede uveče. Broj se povećao na 800 ljudi svake srede.
Tokom tih večeri sredom, obično bih pitala sledeća pitanja, svakog meseca: Zašto mislite da je AIDS na planeti? Zašto mislite zbog čega imate AIDS? Odgovori su često zvučali ovako: Bolest mi je dala šansu da volim sebe, Sada znam koliko sam voljen/a, Pronalazim svoju spiritualnu stazu, Moram da promenim život u svakom pogledu, Morao/la sam da naučim da je ljudima ipak stalo. Ili, kao što je jedna osoba rekla: Kada sam bio zdrav, ja sam ustvari bio veoma bolestan. Sada kada sam bolestan, osećam se dobro prvi put u svom životu.
Jedna od osoba sa sastanaka je imala veoma snažna osećanja u vezi AIDS-a da je napisala pismo svom AIDS-u, I dala mi kopiju. Ovako je pisalo:
22.07.1987.
Dragi AIDS-u,
Već dugo vremena sam bila ljuta što si deo mog života. Osećam kao da si silovao moje biće. Do sada, najsnažnija emocija u našem odnosu bio je bes!
Međutim sada, ja biram da te vidim u drugom svetlu. Više te ne mrzim, niti osećam bes prema tebi. Shvatam, da si ti postao pozitivna sila u mom životu. Ti si glasnik koji je doneo novo razumevanje života I mene same. Tako da ti se zahvaljujem, opraštam ti I oslobađam te.
Nikada ranije mi niko nije dao tako sjajnu priliku. Ti ni ne znaš koliko si mi mnogo dao. Ti si mi dao podstrek da pogledam malo bolje svoj život, vidim svoje probleme I nađem rešenja za njih. Sada shvatam koliko zaista puno imam izbora u svom životu.
Zbog tebe sam naučila da volim sebe, I kao rezultat toga ja sam voljena I volim druge. Sada sam u kontaktu sa delovima svog bića za koje nisam ni znala da postoje. Porasla sam duhovno I intelektualno od tvog dolaska. Postala sam ljupka, iskrena I brižna osoba. Opet, ja ti se zahvaljujem što si mi dao ovu priliku da pogledam unutar svog života. Kako da ti ne oprostim, kada je toliko pozitivnih iskustava došlo u moj život?
Takođe, ti si me doveo do shvatanja da ti nemaš nikakvu moć u mom životu, niti nadamnom. Ja sam moć u svom svetu. Te ti opraštam, I oslobađam te iz svog života.
Sa ljubavlju,
Paula.
Uvek postoji izbor straha ili ljubavi. Ako izaberemo strah I osećanje izolovanosti koje ide u paketu sa njim, samo tonemo dole ka dnu. Na nama je. Budućnost je naša. Ako izaberemo život I sve prilike koje nam život nudi, bićemo u stanju da se izlečimo, kako sebe tako I celu planetu.
Afirmišimo:
Danas je novi, dragoceni dan na Zemlji. Živimo ga sa radošću. Prihvatamo ovaj dar sa zahvalnošću I radošću. Shvatamo da nemamo vremena za trošenje života na prošlost. Prepuštamo se životu, gledamo sa očima ljubavi, I tražimo sve mračne kutke u kojima bol I strah leže. Mi više ne želimo da trpimo ove stare hendikepe. Mi se krećemo ka prostoru našeg srca, I donosimo izobilje svetlosti ljubavi koju nosimo u sebi. Mi dopuštamo ovoj ljubavi, koja vidi bez osude I očekivanja, da teče našim telom, umom, našom svešću. Ova svetlost ljubavi sija I rastvara sve ono što je lažno. Spremni smo da otpustimo svo staro smeće. Ono nema svoj život; u njemu nema istine. Ono je samo staro sećanje koje više ne postoji, nestajući iz naših života. Mi smo jedno sa moći koja nas je stvorila.
Mi smo bezbedni, I u našem svetu sve je u potpunom redu.
