Kako vidite realnost?
Univerzum čuda izvan našeg vidokruga.
Iako se ja trudim da podelim sa drugima svoje iskustvo bliske smrti, ne postoje ni približne reči kojima mogu opisati dubinu tog iskustva, I količinu znanja koja je potekla ka meni. Zato je najbolji način da se izrazim kroz metafore I analogije. Sa nadom da one mogu opisati barem deo te esencije koju želim da podelim.
Ako možete, zamislite ogromno, mračno skladište. Živite u njemu sa samo jednom jedinom baterijom sa kojom osvetljavate svoj prostor. Sve ono što znate da se nalazi u tom skladištu jeste samo ono što ste uspeli da razaznate sa samo jednim koncentrisanim krugom svetlosti koje baca vaša bater lampa. Kad god želite nešto da potražite, vi to možda pronađete možda I ne, ali to ne znači da to nešto ne postoji. Ono je tu, samo što vi još niste usmerili svoje svetlo ka tome. A čak I kada ste usmerili, taj predmet vam je možda teško da razaznate. Možda imate vi ipak imate ideju šta bi to moglo biti, ali često završite pitajući se… Jedino što možete videti jesu one stvari na koje fokusirate vašu lampu – stvari koje su vam već poznate.
Takav je fizički život. Svesni smo jedino onoga na čega u datom trenutku fokusiramo svoja čula, I jedino razumemo ono što nam je već poznato.
Dalje, zamislite onda da jednog dana neko klikne prekidač. U tom momentu, po prvi put, u iznenadnom naletu brilijantnosti, zvuka I boja, vi vidite čitavo skladište, kakvo nikada niste ni zamišljali da jeste. Svetla trepere, pale se I gase, sijaju I zrače crvenim, žutim, zelenim I plavim zracima. Vidite boje koje ne prepoznajete, koje nikada ranije niste videli. Muzika preplavi prostoriju sa fantastičnim, zvučnim melodijama koje nikada ranije niste čuli.
Neonski znaci pulsiraju u nijansama višnje, limuna, grožđa, lavande I zlata. Električne igračkice idu napred I nazad, gore-dole na policama, na kojima su neverovatne šarene kutije sa bojicama, paketi, olovke, boje, mastila, konzerve sa hranom, paketi mirišljavih sveća, sokovi, čokolade svih mogućih vrsta, šampanjac I vina iz svakog kutka sveta. Rakete naprasno zapale nebo, bacajući svetlucavo cveće, varnice, zvižduke I animacije svetosti.
Prostranstvo, kompleksnost, dubina I svakolikost svega, koje se vrti u krug ponovo I ponovo, skoro je preplavljujuća. Možete videti do samog kraja Univerzuma, I vi znate da ima još više od toga nego što možete primiti iz ovog snažnog toka koji uzbuđije vaša čula I emocije. Ali vi imate snažan osećaj da ste deo nečeg živog, beskrajnog, I sveukupno fantastičnog – da ste deo velike tapiserije koja se odmotava I koja se prostire izvan zvuka I vidokruga.
Vi shvatate da ono što ste ranije smatrali da je vaša realnost, jeste u suštini samo tačkica unutar beskrajnog prostranstva koje vas okružuje. Vidite kako su razni delovi prepleteni međusobno I povezani, kako svako od njih igra svoju ulogu, kako se sve uklapa. Vi shvatate koliko mnogo zapravo postoji različitih stvari u tom skladištu koje nikad ranije niste videli, I koje niste ni sanjali da postoje, u takvom sjaju I veličanstvenosti boje, zvuka, I tekstura – ali evo ih ipak, tu pred vama, zajedno sa svim drugim što ste već poznavali. Čak I objekti koje ste poznavali od ranije sada imaju potpuno novi smisao, tako da vam I oni takođe izgledaju apsolutno nepoznato I čudnovato nadrealno.
Čak I kada se prekidač ponovo ugasi, ništa van ne može oduzeti vaše razumevanje I jasnoću, čuda I lepote, niti fenomenalnu živost tog iskustva. Nikad više vam ništa ne može da poništi vaše znanje o svemu onome što sada znate da postoji u skladištu. Sada ste daleko više svesniji šta se u njemu nalazi, kako da mu pristupite I šta je sve moguće, nego što ste ikad bili sa vašom malom baterijskom lampom. Ostali ste u čudu od svega toga što ste iskusili u tim zaslepljujućim, lucidnim momentima. Život je krenuo u sasvim drugom pravcu za vas, a vaša nova iskustva koja vas pomeraju napred, nastala su iz ove svesnosti.
Oduševljena sam ovim tekstom!
Ja takodje! Prelijepo!