Moramo biti potpuno svesni onoga što radimo, bez da žrtvujemo ili požurujemo ono što je ispred nas u cilju da kasnije dobijemo mnogo važnije stvari. Bez obzira koliko je nebitna ta aktivnost, tretirajte sve identičnom važnošću I uživajte u tome. U suštini, billo šta što sada radimo jeste nešto u čega smo se upustili I ono zaslužuje našu punu pažnju I poštovanje.
Ovaj tekst sam pročitala u knjizi Manje: Postignite Više Tako Što Ćete Raditi Manje, Marka Lesera. Taj manuskript mi je bio poslat kako bi napisala predgovor, međutim, u to vreme sam bila veoma zauzeta drugim knjigama I nisam mogla da preuzmem odgovornost I u potpunosti se prepustim tom projektu. Stoga sam tu knjigu stavila na gomilu papira na svom pisaćem stolu u ofisu, I potpuno zaboravila na nju.
Jednog dana, kada sam se osećala prilično franatično, uzela sam knjigu I otišla u moju sunčanu sobu da prelistam koju stranicu. Istog momenta, knjiga me je dobila svojim elegantnim, jednostavnim stilom pisanja, očiglednom mudrošću iskustva autora, I odličnih saveta zdravog razuma.
Ovaj deo koji sam gore napisala, imao je u sebi rešenje I uzrok mog nervoznog stanja u tom trenutku, I Markov predlog da sve tretiramo identičnom važnošću I da u tome uživamo, naterao me je da zastanem I da se zamislim kako ja to vodim svoj život.
Koliko puta radite nešto, a u isto vreme razmišljate o drugom zadatku koji morate da obavite? Uskoro sam otkrila da ja to konstantno radim. Dešavalo mi se stalno da na primer slažem veš ili praznim mašinu za suđe, a u isto vreme razmišljam na koliko mailova još treba da odgovorim. Ili bi odgovarala na mail-ove, a u isto vreme bila obuzeta nemirom da treba da završim knjigu u datom roku I da nemam još puno vremena. Ja sam konstantno jurila kroz svoj život umesto da u njemu uživam. A tenzija obavljanja jednog posla dok istovremeno razmišljam o drugom, činila me je da se osećam iscrpljeno I iziritirano.
Nakon što sam pročitala još neke stvari iz ovog Markovog koncepta, automatski sam na snagu stavila njegovu mudrost. Kada sam hranila svog mačora Pupona, sa nežnošću sam slušala njegovo predenje I njegove uzbuđene mnjauke; osetila sam konzervu hrane u svojoj ruci I čula zvuk viljuške koja grebe dno posude dok sam mu sipala hranu. Ako bih pisala na svom stolu, osećala sam tipke tastature pod svojim prstima, fokusirala bih svoju pažnju na stranicu, I dopustila bih sebi da se izgubim u rečima. Nema više telo na jednom mestu, um na drugom mestu. Posvetila sam se praksi da bukvalno budem prisutna u sopstvenom životu. Uskoro sam zaista osećala zadovoljstvo u toku obavljanja nekog zadatka koji sam u tom momentu radila. Postizala sam više, osećala sam se puna energije I postala prijatnije društvo za ljude oko sebe.
Jedan jednostavni Markov savet naučinio je toliko značajne razlike u kvalitetu mog života, I ja vas sada pozivam da I vi probate isto ove nedelje. Pratite svoj izazov akcije I vratite se osećaju da zapravo osetite radost života umesto da non-stop jurite kroz njega.
Preduzmite Izazov Akcije
Ove nedelje vas ohrabrujem da uradite dve stvari:
1. Jednostavno samo obratite pažnju gde vam um šeta dok obavljate neku aktivnost. Možda čitate mail-ove, gledate TV, slušate prijatelja, ili radite na nekom projektu za vašim pisaćim stolom. Da li ste prisutni za aktivnost koju obavljate, ili mislite o nekim drugim stvarima koje treba da se obave? Samo povratite natrag svesnost na vaše ponašanje bez da sudite sebi.
2. Nežno dovedite svoj um natrag u sadašnju aktivnost tako što ćete reći nešto poput: Ja biram da budem u potpunosti posvećena ovoj aktivnosti koju radim sada.
A onda iskoristite svoja čula kako biste se prizemljili u sadašnji trenutak. Šta osećate svojim telom? Šta čujete ili vidite? Šta mirišete ili kakav ukus osećate?
Znaćete da ste postigli cilj kada osetite kako usporavate, kako se opuštate, I dublje dišete. Onda, sačekajte radost. Ona će se javiti onda kada dovoljno dugo budete u usporenom tempu da shvatite da je upravo ovaj momenat najbolji momenat do sada u vašem životu, bez obzira šta radite.
