Pre mnogo, mnogo godina; pre nego što je većina nas zarađivala za život, živeo je jedan od najuspešnijih ljudi svih vremena – V.Klement Stoun. On je bio lider ljudi koji su se bavili prodajom, i duboko efektivni motivator.
Jedna od stvari koju bi redovno praktikovao sa svojim timom prodavaca svakog jutra, je da ih okupi kako bi zajedno ponavljali frazu ‘Učini to odmah!’
Ponavljali bi to jedinstveno! Učini to odmah. Učini to odmah. Učini to odmah.
On je tim upornim ponavljanjem fraze ‘Učini to odmah’ uspeo da ubaci, u nesvesni um prodavaca, realnu potrebu, majušnu komandu, maleni glasić koji neprestano ponavlja tu mantru tokom celog dana.
Znate kako je kad vam neka pesma uđe u glavu i konstantno je pevušite? Ne možete je se otresti. Stoun je želeo da njegovi prodavci taj džingl ubace u svoje mozgove.
UČINI TO ODMAH!
Dakle, ako bi se nekom od prodavaca javila misao da bi baš danas trebalo da kontaktiraju određenu osobu u poslu, oni bi pomislili: ‘Da, bilo bo dobro da je danas pozovem. To će biti odličan potez. Dobiću neke korisne podatke,’ a onda bi maleni glasić rekao: ‘učini to odmah.’
I zbog toga što bi im ‘glasić’ rekao da to učine odmah, oni bi podigli slušalicu i kontaktirali tu osobu istog trenutka…a onda bi se nešto dobro desilo, i uspešan život bi usledio svojim tokom.
Suprotno od toga kako većina ljudi živi svoj život, što je serija odugovlačenja stvari. Što konačno znači odugovlačenje života za kasnije. ( Živeću onda kada bude vreme za to.)
Ultimativni lek za odugovlačenje, i ultimativni motiv visoke produktivnosti, jeste da stvari radite odmah.
Postoji još jedan primer ovakvog načina razmišljanja akcije, koji je brutalan, politički nekorektan, bezobziran, i zbog toga -moj omiljeni način. Upadnem u nevolju svaki put kada ga spomenem. Stoga, zašto ga ne bi spomenuo sada?
Evo, ovako glasi:
Čitao sam svog omiljenog Britanskog filozofa Kolina Vilsona koji je govorio o psihologiji i Abrahamu Maslovu o funkcionisanju uma. Govorio je o depresiji.
Znam da je depresija danas postala ‘sveto polje’ i da ljudi uzimaju specifične lekove za nju, i znam mnoge članove porodica koji su se s’tim susreli, i svu dramatiku koja ide uz to, i zato ne želim da povredim ničija osećanja; jer ono što je on rekao bilo je brutalno i bezobzirno, ali tačno u centar.
On je pokušavao da objasni poentu…i rekao je da je ultimativni lek za nečiju depresiju (ne morate to biti vi, može biti bilo ko koga znate da pati od depresije) je da tu osobu gurnete niz visoke stepenice.
Kada stignu dole, na početak stepenica, više neće biti depresivni.
Sada će biti nešto drugo. I verovatno to neće biti nešto pozitivno, ali neće biti depresija. To vidite i zamislite. ( Ja ne preporučujem ovo bukvalno, ovo je samo mentalna vežba.)
Depresija će nestati.
Evo poente koju je želeo da istakne – ne želim da omalovažavam depresiju. On je pokušao da ljude povrati na moć koja se krije u preuzimanju radikalne akcije – neke vrste apsolutno drske fizičke akcije. Kako bi ih probudio natrag u život.
Dobro, i gde nas do dovodi? Osim toga da smo polomljeni na dnu stepeništa? Možda do ovog pitanja: Da li ste onaj koji dela, ili onaj koji oseća? Ovo je veoma bitno pitanje. Ne pričam o vašoj trajnoj ličnosti koja toroče u beskraj, niti o svim vašim iluzionističkim obrascima razmišljanja u vašem svetu, jer ja ne verujem u sve to. Ja govorim o ovom momentu; u ovom momentu, da li ste onaj koji dela, ili onaj koji oseća?
Ili konkretno u vezi ovog pitanja: Da li ste onaj koji dela, ili onaj koji oseća?
Na primer: Probudite se ujutro i odlučite da odete u fitnes centar. Možda čak imate i novogodišnji cilj da idete tri puta nedeljno na vežbe. Prošla su već dva dana, i danas je vaš dan da idete na fitnes. Šta činite? Da li se konsultujete sa svojim osećanjima, i saznate da li imate osećaj da vam se ide ili ne ide? Jer ako to radite, vi ste onaj koji oseća. To je vaš primarni način funkcionisanja, barem kada je ova tema u pitanju – fitnes centar.
Međutim, ono što je prelepo u ovome; i ono što je predivno u vezi čitave ideje sopstvene reinvencije, je da to ne mora biti tako. Ako ne želite da izaberete da to bude vaš način funkcionisanja, vi imate još jedan izbor.
Drugim rečima, vi bi zapravo mogli biti onaj koji dela, radije nego onaj koji oseća, i sve to zavisi samo od vas.
Dakle, na primer, imate zapisano na kalendaru 8h prepodne – fitnes centar, i vi jednosatvno to obavite bez obzira kako se osećate. Možda biste se osećali pomalo umorno, možda ste cele prošle noći bili budni radeći na nečemu, možda bi osećali simptome prehlade koja dolazi, ali vas nije briga, to je zapisano na kalendaru i vi to radite, a sa vašim osećanjima se konsultujete nako toga – ne pre.
Dakle, ako je to način kako funkcionišete, onda ste u ovoj temi zvanoj fitnes centar vi onaj koji dela. Vi prvo obavite, a potom osetite nešto u vezi toga (obično nešto veoma dobro).
