Kako stvarate sopstvenu realnost.
Ko ste autientični Vi?
Hiljadama godina ljudi su pokušavali da razumeju univerzum, prirodu, I uglavnom ljudsku prirodu. Zapanjujće je posmatrati ljude u akciji širom sveta, u svim različitim mestima I kulturama koje postoje na ovoj prelepoj planeti Zemlji. Kao ljudi se jako trudimo da razumemo, ali radeći tako mi takođe činimo mnogo pretpostavki. Mi krivimo istinu I kreiramo zapanjujuće teorije; kreiramo čitave filozofije I zapanjujuće religije; kreiramo priče I sujeverja o svemu, uključujući I nas same. I ovo je poenta: mi ih kreiramo.
Ljudi su rođeni sa moći kreacije, I mi konstantno kreiramo priče sa rečima koje smo naučili. Svako od nas koristi reč kako bi oblikovao svoje mišljenje, iskazao svoju tačku gledišta. Bezbrojni događaji se odvijaju svuda oko nas, I koristeći svoju pažnju, mi imamo kapacitet da sve te događaje stavimo u jednu priču. Mi kreiramo priču sopstvenog života, priču o našoj familiji, priču o našoj zajednici, priču o svojoj zemlji, o čovečanstvu, priču o čitavom svetu. Svako od nas ima priču koju deli sa drugima, poruku koju dostavljamo sebi, I svima I svemu oko nas.
Vi ste programirani da dostavljate poruku, a kreacije te poruke jesu vaša najveća umetnost. Kakva je poruka? Vaš život. Sa tom porukom vi uglavnom kreirate priču o vama, a potom I priču o svemu što percepujete. Vi u svom umu stvarate čitavu virtuelnu realnost, I vi živite u toj realnosti. Kada pomislite da razmišljate na svom jeziku, vi samo ponavljate u svom umu sve one reči koje vam nešto znače. Vi sebi dajete poruku, I ta poruka je za vas istina jer vi verujete da jeste. Priča o vama je sve što mislite o sebi. I kada to kažem, obraćam se vama, mišljenju, onome što verujete da jeste, a ne vama, osobi, koja zaista jeste.
Kao što vidite, ja pravim razliku između vas I vas, jer je jedan od vas realan, a drugi ne. Vi, fizičko biće, ste realni; vi ste istina. Vi, znanje – vi niste realni; vi ste virtualni. Vi postojite jedino zato što ste napravili sporazume sa sobom I sa drugim ljudima oko vas. Vi, znanje, ste došli iz reči koje čujete u svojoj glavi, od svih mišljenja ljudi koje volite, ljudi koje ne volite, ljudi koje poznajete, I najvećim delom ljudi koje nikad niste ni upoznali.
Ko to priča u vašoj glavi? Vi pravite pretpostavku da ste to vi. Međutim, ako ste vi taj koji priča, ko onda sluša? Vi, znanje, ste onaj koji priča u vašoj glavi, I govorite sebi ko ste. Vi, čovek, slušate, ali ste Vi, čovek, postojali mnogo pre nego što ste imali znanje. Postojali ste mnogo pre nego što ste razumeli sve te reči, pre nego što ste naučli da govorite, I poput svakog deteta pre nego što nauči da govori, bili ste potpuno autentični. Niste se pretvarali da budete nešto što niste. Bez da ste to I znali, vi ste potpuno verovali sebi; voleli ste sebe u potpunosti. Pre nego što ste naučili znanje, vi ste bili potpuno slobodni da budete ono šta ste zapravo vi, jer sve one priče I opcije drugih ljudi nisu još bile u vašoj glavi.
Vaš um je pun znanja, ali kako koristite to znanje? Kakve reči koristite kada treba da opišete sebe? Kada se pogledate u ogledalo, da li vam se dopada ono što vidite, ili sudite svom telu I koristite sve one reči da biste sebi govorili laži? Da li je zaista tačno da ste preniski ili previsoki, predebeli ili premršavi?Da li je zaista istina da niste lepi? Da li zaista nije istina da ste savršeni baš takvi kakvi ste?
Da li vidite sve osude koje gajite prema sebi? Svaka osuda je samo mišljenje – tačka gledišta – a ta tačka gledišta nije postojala kada ste se rodili. Sve što mislite o sebi, sve što verujete o sebi, je zato što ste to naučili. Naučili ste mišljenja od mame, tate, brata ili sestre I društva. Oni su vam poslali sve te slike kako vaše telo treba da izgleda; izrazili su sva ona mišljenja o tome kakvi ste vi, kakvi niste, kakvi treba da budete. Oni su vam dostavili poruku, I vi ste se složili sa tom porukom. A sada, vi imate mnoga mišljenja o tome ko ste, ali da li su ona zaista tačna?
Vidite, problem zapravo nije znanje; problem je verovanje I iskrivljeno znanje – a to nazivamo laž. Šta je istina, a šta je laž? Šta je stvarno, a šta virtualno? Možete li videti razliku, ili verujete glasu u vašoj glavi svaki put kad progovori, I iskrivi istinu, dok vas uverava da ono u čega verujete jeste kako stvari zaista jesu. Da li je zasita istina da niste dobar čovek, I da nikada nećete biti dovoljno dobri? Da li je zaista istina da ne zaslužujete da budete srećni?Da li je zasita istina da niste vredni ljubavi?
Jednom kada naučite jezik, možete iskoristiti reč da osudite sebe u skladu sa svime što znate. Onda postajete dobar čovek, loš čovek, kriv čovek, lud čovek, moćan čovek, slab čovek, lep čovek, ružan čovek. Vi ste ono što verujete da jeste. Onda je prvo pitanje sledeće: Šta verujete da ste?
Ako iskoristite svoju svesnost, videćete sve u čega verujete, I tako živite svoj život. Vaš život je potpuno dominiran sistemom verovanja koje ste naučili. U šta god da verujete, to kreira priču koju iskusite; bilo šta u čega verujete kreira emocije koje postaju vaše iskustvo. I možda ćete zaista želeti da verujete da ste ono u čega verujete, ali ta slika je u potpunosti lažna. Ona nije istinski Vi.
Isitnski Vi je unikat, I dalje je od svega što znate, jer ste istinski Vi istina. Vi, čovek, ste istina. Vaše fizičko prisustvo je realno. Ono što verujete o sebi je nerealno, I nije bitno osim ako ne želite da stvorite bolju priču o vama. Istina ili fikcija; bilo kako, priča koju stvarate je umetničko delo. Reči su vaša četkica, a život vaše platno. Možete naslikati šta god poželite; možet čak I kopirati rad drugog umetnika – ali ono što izražavate svojom četkicom jeste način na koji vidite sebe, način na koji vidite čitavu realnost. Ono što naslikate je vaš život, I kako izgleda zavisi od toga kako koristite reč. Kada ovo shvatite možda će vam svanuti da je reč moćna alatka za kreaciju. Kada naučite da koristite taj alat sa svesnošću, možete stvarati istioriju sa rečju. Koju istoriju? Istoriju vašeg života, naravno. Priču o vama.
