Svako od nas je bar jednom iskusio anksioznost pred nastup, bilo da ste prima balerina, ili kandidat na razgovoru za posao, ili stident koji daje kvalifikacioni ispit. Život je ispunjen onim što mislimo da je izazov nastupa. Ključna reč u ovom slučaju je mislimo, jer je zaprvo baš naše razmišljanje o ovim iskustvima ono što nas plaši – a ne prilika da pokažemo šta umemo.
Izlaz iz obrasca razmišljana Uplašena sam, nudi nam se u knjizi Kurs za Čuda. Ja gajim specijalnu ljubav prema ovoj knjizi koja nam govori da postoje samo dve emocije koje možemo iskusiti: ljubav I strah. Sve što je ljubav ne može biti strah, I sve što je strah ne može biti ljubav. Ako možemo pronaći načina da ostanemo u prostoru ljubavi, onda je strah nemogućnost.
Franklin D.Ruzveltova famozna rečenica sa njegove prve inauguracije kaže: Jedina stvar koje treba da se plašimo je sam strah, što je u suštini inspirisano rečenicom Henrija Dejvida Toroa: Ničeg se ne moramo toliko plašiti kao straha. Ovaj Tao čovek je imao pravo – zaista ne postoji ništa čega bi se trebali plašiti. Mi nemamo razloga za strah, I možemo postići bilo šta iz prostog razloga što mi nikada nismo sami. Prisustvo našeg Izvora punog ljubavi poništava strah.
Kada se suočavate sa nastupom koji u vama budi reakciju Bojim se, vi izaberite ljubav I priđite vašoj prilici kao šansi za ples sa Bogom. To je još zabavnije nego Ples sa Zvezdama! Dovedite svoje višlje Ja na taj događaj, vaše Ja koje voli, koje služi, koje daje, koje se raduje; I budite pripremljeni da svetu pokažete šta vaše Ja, koje je u alajmentu sa Bogom, ima da ponudi.
