Pratite svoj unutrašnji GPS.
Vaši snovi su vaši najbolji navigatori.
Jednom sam sanjala da putujem brzim vozom. Majušni čovek mi je prišao I upitao tajnovito: Hoćeš da ti pokažem kako da voziš ovu mašinu?
Bila sam radoznala te sam ga pratila kroz vozna kola do kabine sa kontrolnom tablom, kakvu nikad u životu nisam videla. Pokazao mi je kompjuterski monitor koji je izgledao kao plutajuća staklena kugla u elipsi.
Gledala sam kako polaže ruku na kuglu povlači je unazad I onda ponovo napred. Kada je to uradio, pojavila se mapa na ekranu I zumirala se dok nisam mogla videti šine ispred nas, I drveće pored kojeg smo prolazili. Sa osmehom me je pozvao da i ja probam. Pitala sam se zašto bi se ja sad uopšte trudila da upravljam tim vozom, kada očigledno to već neko radi, I to sasvim dobro. Putovali smo, voz se kretao, šine su bile ispod nas I očekivala sam da bezbedno stignem na svoju destinaciju na vreme.
Pa zato što je ovo tvoj voz – objasnio mi je sa strpljenjem. Možeš ga usmeriti da te odvede gde god želiš.
Ali šta će biti sa šinama? pitala sam.
Podešavaćeš ih usput – smejao se.
Probudila sam se iz tog sna, a zatim ponovo zaspala I usnila san sličan ovom prethodnom. Ovoga puta bila sam na prekookeanskom tankeru, širila veš u vešernici. Prišla mi je čistačica I iz svog džepa od kecelje izvadila ključ I predala mi ga.
Šta je ovo? – upitala sam.
To je ključ od tvog broda.
Počinjala sam da kapiram. Hoćeš li mi pokazati kontrolnu sobu?
Ah, nema ovde nikakvih kontrola, samo ova stvar. Uzela je ključ I otključala viseći deo kuhinje koji je izgledao kao brodski prozor.
Prozor?
Pa to je više kao neki GPS. Samo pogledaj kroz njega I odluči gde želiš da ideš, a brod će te tamo odvesti. On sluša tvoje misli, rekla je smejući se.
E sad, ako to nije bila moja unutrašnja mudrost koja mi šalje jasne poruke da se poravnam I uhvatim korak sa svojom intuicijom, onda ne znam šta je! Život je pun kojekakvih čuda I kada bismo samo naučili da verujemo sebi I svoje priče oblikujemo pažljivo I sa ljubavlju, bili bismo odvedeni na magična mesta za koja smo se samo do pola usuđivali da verujemo da uopšte postoje.
