Ove nedelje zadovoljstvo pronalazim u spremanju svojih ormana, fijoka, kuhinjskih ormarića I koječega – stvaram novi fizički I energetski prostor. Koliko god to možda zvučalo čudno, veliko spremanje mi je uvek pričinjavalo veliko zadovoljstvo – kada sam u pravom raspoloženju za to.
Dok sam pregledala fijoke u mom ofisu pronašla sam ovaj prelepi citat Kenta Nerburna (Učini me instrumentom svoga mira), I poželela sam da ga podelim sa vama:
Mi nismo sveci; mi nismo heroji. Naše živote živimo u tihim kutcima uobičajenog. Mi pravimo majušne vatre srca, ponekad toliko slabe da jedva zrače toplotu. Ali osobi koja je izgubljena u tami, naš maleni plamen može biti put do bezbednosti, staza spasenja.
Nije nam dato da znamo ko je izgubljen u tami koja nas okružuje, niti da li se naše svetlo uopšte vidi. Mi jedino možemo znati, da čak I protiv najmanjeg svetla, tama ne može ništa. Mornar koji je izgubljen na moru može pronaći svoj put do kuće prateći jednu jedinu sveću. Osoba izgubljena u šumi može doći do bezbednosti uz pomoć treperavog plamena. Nije pitanje kvaliteta niti intenziteta niti čistote. Pitanje je samo u prisutnosti svetlosti.
Bilo da ste vi svetlost ili vam je potrebno prosvetljenje, neka iskusite utehu u saznanju da nikada niste sami.
Neka ove nedelje vaš stav I vaša dela budu primer svetlosti nekome kome je to potrebno.
