Jedan od načina kako sam sebe ranije motivisao, je tako što sam nekome obećao neko potpuno nerazumno obećanje. Odlazio bih kod nekog privatno ili poslovno i obećavao nešto zaista veliko. Nešto, što bi mi uzelo svu moju kreativnost i trud, da ga ostvarim. Medjutim, postojali su trenutci kada nisam ispunio ta velika obećanja, i tokom godina sam shvatio, da to i nije baš najbolji put ka samomotivaciji.
Danas se obavezujem ljudima, ali to su stvari koje znam da mogu da uradim. Da bi sebe motivisao, zamenio sam obećavanja drugima, sa postavljanjem sopstvenih ciljeva. Moć ciljeva je ta, što oni mogu biti nečuveni! Zaista veliki! I mogu osloboditi divlje mogućnost razmišljanja.
Umesto da šaljem velike ciljeve ka unutrašnjosti, ono što sam imao tendenciju da radim, je da živim život stvari koje mislim da moram da uradim.
