Volt Dizni je želeo da se pridruži vojsci, ali je pao na ispitu fizičke spremnosti. Zatim se pridružio crvenom krstu i služio u Francuskoj godinu-dve, pre nego što se vratio kući i osnovao malu kompaniju zvanu Laf-o-grami. Zatim je bankrotirao.
Zbog tog poraza, potražio je nove smerove i nove puteve koje je trebao, kako bi postao uspešan Volt Dizni, i kako bi stvorio studije koje svi znamo i volimo.
Bez poraza nema ni uspeha. I više od toga: sam neuspeh je put koji nas vodi do uspeha. Tako što isprobavamo razne stvari, tako što se otisnemo u život, mi naučimo šta je ono što ne funkcioniše. A kad znamo šta ne funkcioniše, mi se približimo stvarima koje funkcionišu. Svakog dana.
Ako ostanemo u igri.
Ako ne demonizujemo neuspeh ili postanemo sujeverni u vezi njegovog značenja… ako neuspeh ne prihvatamo lično, možemo da nastavimo da ne uspevamo.
Da bih naučio da odsviram svoju pesmu na gitari, prvo sam morao da ne uspem par puta. A zatim ponovo neuspem.
Zbog toga stariji ljudi imaju poteškoća da nateraju sebe da nauče nešto novo. Učenje zahteva neuspeh, a odrasli su razvili duboki strah od neuspeha koji deca nemaju.
Da biste naučili neki strani jezik, prvo morate da se izblamirate u svom neuspehu da pravilno izgovorite frazu ili rečenicu, i dopustite ljudima da vam se smeju.
Koji još odrasli čovek želi da prolazi kroz taj proces?
‘Svaki akt svesnog učenja zahteva voljnost da individua istrpi povredu sopstvenog samovrednovanja.
Zato mala deca, pre svoje svesnosti o sopstvenoj važnosti, uče veoma brzo.’ – Dr.Tomas Saz
Rendi Stjuart mi je poslao fantastičan komentar na moj blog koji trenutno pišem o tajnoj moći neuspeha u svom životu.
‘Moj prijatelj Mark, fantastičan fotograf, bio je frustriran jer uporno nije uspevao da uđe u mnoga takmičenja iz fotografije na koja je poslao svoj CV. Ne samo da nije pobeđivao, već nije ni primljen kao učesnik. Osmislio je predivni plan koji je nazvao Neuspeh Svih Vremena. Njegov novi cilj je bio da pokuša da neuspe koliko god puta može. A kada bi dovoljno puta bio neuspešan, konačno bi bio neuspešan i u neuspehu… a uspeo bi u onome što je na početku želeo. Ne uspevaj žestoko da bi pobedio u neuspehu. Genijalno!’
H.L.Menken je jednom napisao: ‘Razlozi nižeg čoveka zbog kojih mrzi znanje, lako je prepoznati. On mrzi znanje jer je kompleksno – zato što na njegova ramena stavlja nepodnošljivi teret za njegov kapacitet primanja novih ideja. Zato je njegova potraga uvek usmerena ka prečicama. Svo sujeverje jesu prečice. Njihov cilj je da od nerazumljivog stvore jednostavnost, čak očiglednost.’
