Vaši sadašnji trenutci su dragoceni.
Otkrio sam da mnogo uspešnije živim svoj život u sadašnjem momentu, onda kada ne sudim svemu što vidim. Umesto da od nekog događaja pravim dobro ili loše iskustvo, ja se više nalazim u njegovoj suštini; drugim rečima, ono što ja osećam više mi je od pomoći, nego da se pitam zašto nešto nije ono što sam mislio da će biti. Ovo se naziva dopuštanje radije nego otpor prema onome što se trenutno dešava. Čak iako želim da promenim momenat, korisnije mi je da ga dopustim bez ikakvog osuđivanja, a zatim da primetim sve u vezi njega.
Što sam manje u klopci dobre misli/loše misli rutine, više sam u stanju da zaista budem i postojim u sadašnjosti. Volim da posmatram sadašnji trenutak bez ikakvog osuđivanja. Ptice dopuštaju lako šta god im dođe, bez obzira da li je kiša ili vetar, i ja radim na tome da postanem kao ta fenomenalna bića. Način na koji to postižem je tako što sebe upitam ovo pitanje: ‘ Šta se dešava upravo ovde i sada, bez obzira na moje mišljenje o tome?’ Zatim primetim sve ono što mogu da ‘udahnem’ u sebe- vetar, nebo, zvuke, svetlost, insekte, temperaturu, ljude, osudu… sve. Ostajem slobodan od bilo kakvih mišljenja, i jednostavno dopuštam sebi da budem ja. U ovim trenutcima nisu mi potrebna objašnjenja, niti izgovori za bilo šta.
Čak i dok sedim ovde i pišem, vežbam svoju prisutnost i jednostavno dopuštam da moje reči teku kroz moje srce, kroz moju ruku i na papir, sa totalnim nedostatkom osuđivanja. Kada ručam, radim na tome da sam prisutan u momentu, i u stanju zahvalnosti za svoju hranu i sposobnost hranjenja sebe, radije nego da koristim te trenutke da razmišljam o svim onim stvarima koje imam da uradim te večeri, ili da sudim o ukusu hrane, boji, mirisu mog ručka. Trudim se da uvek imam na umu, da kada god reagujem protiv bilo kakve forme koju mi život trenutno nudi, to znači da sadašnji trenutak tretiram kao nekakvog neprijatelja, ili nekakvu prepreku.
Kao dete, znali ste kako da budete potpuno prisutni. Ohrabrujem vas da neko vreme posmatrate maleno, neiskvareno dete. Primetite kako ono ne reaguje na svako majušno uznemiravanje u svom svetu, i kako je u momentu, a zatim u sledećem momentu, itd. Možete iskoristiti ovaj princip ne-osude kako bi vežbali svoj novi-slobodan od objašnjenja identitet. Apsolutno poistovećivanje sa sadašnjošću, bez osude- tj. jednostavno dopuštanje sebi da bude ja – je sjajan način da se oslobodite ovih starih navika razmišljanja, koje ja nazivam IZGOVORI.
Budite bez osude, i nikada nećete osetiti potrebu za nekim umornim izgovorom kako biste protraćili svoje dragocene sekunde, na izreke poput: ‘ Ja sam suviše stara’ ili ‘ trebaće mnogo vremena za to‘ ili ‘ biće veoma teško’ . Umesto toga, budite u sadašnjosti, konstantno želeći dobrodošlicu vašem kompanjonu sadašnjeg trenutka, vašem Izvoru vašeg bića, koje ne poznaje izgovore, i koje ne zna kako da bude bilo gde drugde nego sada, i ovde. Kao što je napisao Dejl Karnegi:’ Jedna od najtragičnijih stvari koje znam o ljudskoj prirodi je ta, da svi mi imamo tendenciju da odlažemo življenje. Svi mi sanjamo o nekom magičnom vrtu ruža iza duge – umesto da uživamo u ružama koje upravo danas cvetaju ispred našeg prozore.’
Postanite jedno u sadašnjem trenutku sa svim ružama koje se pojave u vašem životu. Ostanite prisutni; svake sekunde, svakog minuta, i svakog sata. Svaki dan vašeg života prepun je sadašnjih momenata, koji imaju beskrajnu vrednost. Boga nećete naći juče, niti sutra – vaš Izvor je uvek samo ovde, i sada.
Prekrasan je tekst!