Posmatrajte bebe dok uče kako da hodaju. One se sapliću i padaju. Onda pokušaju opet. Gegaju se, zanose i padnu. Ne uspevaju da hodaju. Pokušavaju iznova i iznova. Ponovo padaju.
One prohodaju tako što ne uspevaju da hodaju.
Sav uspeh dolazi iz poraza, samo što mi to ne vidimo.
Ne, još je gore od toga. Ne samo da to ne vidimo, mi radimo nešto još gore od toga: mi se plašimo. Mi se plašimo poraza. S’toga ne isprobavamo stvari. Mi ne pitamo za stvari. Zato što mislimo da možda nećemo uspeti.
Kako god!
Neuspeh je put našeg uspeha.
Sećate se kada ste učili da vozite bicikli? Kako ste krivili korman i trudili se da ostanete na samom biciklu, pogotovo kada ste se kretali!? Da biste saznali kako, morali ste da padnete i neuspete par puta, a zatim sve to da ponovite.
Nakon dovoljno neuspeha vi ste bili uspešni u vožnji bicikla. Međutim, poraz je ono što vam je to omogućilo.
Dakle, zašto se mi toliko plašimo poraza, kada je on sama kapija našeg uspeha?
Sećate se kada ste učili da plivate? Taj užasni osećaj da tonete! Svo to mlataranje ruku i nogu, ali ipak niste uspevali da ostanete na površini. Neuspevate, a zatim uspete. Tako što neuspevate da ostanete na površini, vi shvatate šta vas održava na površni. Prvo neuspete, a zatim skontate.
Morate biti voljni da neuspete.
Zato što uspeh uvek dolazi sa neuspehom. Neuspeh je put. Ne postoji prečica.
Nedavno sam dobio mail od jednog svog čitaoca koji me je oduševio:
‘Gospodine Čendler, jedan od citata koji sam dobio od vas je sledeći: ‘Sve što je vredno vašeg rada u životu, isplati se raditi ga neuspešno.’ To je postao najinspirativniji citat za mene poslednjih u par godina. Praktično je postao moj moto. Oduševio sam se kada sam ga prvi put čuo sa vaše audio knjige. Osećao sam se tako poraženo, nedovoljno dobar za bilo šta, i duboko sam patio. Želeo sam da prestanem sa tim.’
Den se probudio kada je čuo : ako je neka stvar vredna vašeg truda, isplati se raditi je čak i loše. Čak i da budete neuspešni u njoj. Primetite da se pre toga osećao kao najveći gubitnik, a to je rezultat stagnacije i ne rađenja ničega.
OK. je raditi nešto loše, čak i neuspešno, to znači da je ok. biti u konkretnoj akciji, konkretnom delanju…zapravo raditi nešto.
Ponekad podelim ove reči sa klijentima. Deo iz knjige Dipak Čopre ‘Knjiga Tajni’:
‘Zamislite bebu koja želi da hoda, ali ima ova oklevanja:
1. Ne želim da izgledam kao budala.
2. Ne želim da padnem.
3. Ne želim da me iko posmatra dok padam.
4. Ne želim da živim sa teretom poraza.
5. Ne želim da upotrebim svu svoju energiju.
6. Ne želim nikakav bol.
7. Želim da stvari obavim što je pre moguće.’
Smejemo se ideji da bi beba mogla razmatrati bilo koju od ovih sedam stavki. Znamo da beba nikad ne bi prohodala da je razmatrala ove stavke. Jer ono što je potrebno da prohoda, jeste voljnost za neuspeh. Za poraz. I ponovni pad. Tako se hodanje savladava.
Ako postoji oblast u vašem životu u kojoj niste potpuni master, a hteli biste da budete, onda je odgovor na to, da preuzmete tu oblast na način na koji ste preuzeli hodanje kada ste ga učili kao mali. Napredak neuspeha vodi ka radosti. Apsolutnoj, uzbudljivoj radosti. Ne postoji ništa slično tome. Posmatrajte bebino lice kada prvi put prohoda.
Ponekad autori postanu moji klijenti. Kada se pitaju šta da rade kada se osećaju zaglavljeni sa praznim papirom i olovkom, savetujem ih da počnu da pišu loše. Da pišu loše, ali da ipak pišu. Jedini cilj je da zatamne stranicu praznog papira sa rečenicama. Zato što je svaki posao koji je vredan vašeg rada, isplativ da se radi i loše, tako da slobodno pišite najlošije knjige ikad napisane. Na taj način se pišu bestseleri.
A ako ste u prodaji, samo napred, bacite se na neuspeh. Ne uspevajte da prodate. Upustite se u te razgovore koji vam daju priliku da neuspete, jer vam jedino ti razgovori donose prodaju. Nijedna prodaja se nikad nije desila bez razgovora! Ali, ako ne volite neuspeh, vi se nećete čak ni upustiti u razgovor.
Moj životni trener mi je jednom prilikom rekao nešto što neću nikad zaboraviti. Započinjao sam jedan projekat koji je zahtevao da sakupim veći broj ljudi koji će samnom sarađivati na tome. Šta mi je rekao da radim? ‘Izgubi lice’, ako sam bio voljan da izgubim lice, uspeo bih u tome.
‘Pokaži mi momka koji se plaši da će izgledati kao budala,’ reče glumac Rene Aberžonis, ‘i ja ću ti pokazati momka kojeg možeš prebiti kad god poželiš.’
Lepo je znati te stvari, ali gde je ključ uspeha, ako osoba jednostavno nije spremna da shvati veličinu neuspeha, kao proces ili fazu i odustane pre nego dotakne cilj?