Obožavam priču koja stoji iza ovog naslova. Moja majka je u svoje vreme, bila veoma uspešni konsultant softvera u oblasti obrazovanja. Rečenica. Da li si danas zagrlio svog klijenta? bila je njena, ne moja.
Uvek je imala barem šest do deset najvećih kompanija kao svoje klijente u isto vreme na sastanku. Klijente kao što su kompanije Šel, Ekson, Koka-kola itd.
I bez obzira kakav je dan imala, svakodnevno je činila neki trud da demonstrira i pokaže svakom klijentu da… da joj je stalo, da je to na čemu su trenutno radili bitna stvar, i da je spremna da za njih ide ekstra milju.
I to je savršeno funkcionisalo. Barem je sa sigurnošću bilo dovoljno da plati obrazovanje za moju sestru i mene.
Grljenje klijenata zaista nije viša matematika.
Osim, ako vi ustvari ne volite svoje klijente. Osim ako ste u poslu samo zbog novca.
Onda je to grljenje ljigavo i imate loš osećaj.
Nema ništa loše u tome da insitirate na odličnoj hemiji između vas i klijenata, pre nego što se obavežete i posvetite projektu u potpunosti.
Naravno da nam svima treba novac. Međutim, ja mislim da nam je hemija mnogo potrebnija.
