Probajte skok sudbine!
Prevazilaženje ‘sada je kasno‘ i ‘još uvek‘
Proces odpuštanja i nastavljanja dalje sa životom, sa kojim se svi neminovno kad tad suočavamo, je u isto vreme i interesantan i uzbudljiv, ali i zastrašujuć. Šta ako odlučite da napustite trenutnu vezu, a nemate dovoljno novca da sami plaćate stanarinu? Šta ako konačno napustite posao koji vas ubija, i na kraju završite kao statistika u birou za zapošljavanje? Potrebna je hrabrost da bi se odšetalo od ptice u ruci, da bi uhvatili još lepšu pticu koja je još uvek na grani. Međutim, ova poznata tenzija podloga je za najbolje avanture ikad.
Najbolji holivudski filmovi su oni, u kojima je fabula glavni lik koji načini, ili je odgurnut, na korak ka nepoznatom. Antropolozi karakterišu ovaj fenomen otpuštanja starog kao vrstu inicijacije. Ona se sadrži iz tri dela: heroj se odvaja od njenog ili njegovog bivšeg života, suočava se sa bolnim iskustvima u međuvremenu, i konačno ulazi u ‘obećanu zemlju’ novog života transformisanog kroz avanturu. Pokojni, veliki mitolog, Dejvid Kembel, nazvao je ovaj evolucijski skok: put junaka. Međutim, anatomija promene iz tri dela i transformacija, nisu ograničene na epske priče. One su mapa rasta naše duše, za sve nas, koja nastavlja život u mnogo poznatijem kontekstu ljubavi i posla.
Setite se Džejn Adler, lik iz filma ‘Komplikovano je’, koga glumi Meril Strip. Brak dugačak dvadeset godina, završava se tako što je muž Džejn Adler našao ljubavnicu, i ona sada biva ostavljena (odvajanje od starog života) , što je gura u sledeću fazu njenog putovanja, vreme između ne više i još uvek ne. Na kraju filma ( nakon što se suočila sa činjenicama svog života u samoći, otkrivajući svoju strast prema poslu, i konačnom suočavanju sa bivšim mužem koji je sada želi natrag), Džejn je procvetala i ulazi u poslednju fazu svog puta: transformacija i povratak sopstvene moći.
Promena- produbljivanje autentične prirode jedne osobe- je ono što pravo sagorevanje zaista zahteva. Baš kao što kora Hrasta ima specifični patern i šare koji ga identifikuju kao Hrast drvo, svako od nas ima sopstvenu unutrašnju esenciju u koju polako prelazimo, zreliji. Ta esencija se ispoljava tako što pratimo svoju strast, naše najdublje žudnje, naš blagoslov.
‘Pratite svoj blagoslov’- govorio je Džozef Kembel, što je inspirisalo čitavu generaciju spiritualnih tragača. To zvuči veoma lako, međutim u stvarnosti, za to je potrebno mnogo snage da se zaista postigne, poverenja i vere. Prvo imamo na redu čitave zmajeve sa kojima treba da se izborimo, pre nego što možemo tražiti pravo na budućnost koja nas je tražila svo vreme. Ne postoji mapa za taj put, a za poverenje u sopstveni unutrašnji GPS treba imati ekstraordinarnu hrabrost.
Kada smo moj suprug Gordon i ja, pisali knjigu Kompas Vaše Duše, intervjuisali smo 27 različitih mudraca iz različitih tradicija mudrosti, želeći da dobijemo što bolju ideju kako da slušamo taj unutrašnji kompas. Jedna od mudraca bila je i sveštenica Prečasna Dr. Sintija Borgalt, koja je danas jedna od najmudrijih ženskih duhovnih učitelja. Kada smo je upitali kako sluša svoj unutrašnji kompas, ona se fokusirala na dva dela: apsolutno obraćanje pažnje na ‘znakove’ pored puta koje nam život konstantno dostavlja, i vera za nepoznato. Uporedila je to sa skokom vere, ali intuitivno, znajući, da ne skače u prazan bazen.
