Leo Babauta - Najbolji cilj je nemati cilj

‘Sa prošlošću nemam ništa; niti sa budućnošću. Ja živim sada.’ – Ralf Valdo Emerson

Ideja za posedovanjem konkretnih, realnih ciljeva je izgleda duboko usađena u našu kulturu. Znam da sam I sam živeo sa ciljevima mnogo godina, čak je i većina mojih tekstova o tome kako postaviti I postići ciljeve.

Ovih dana, živim bez ciljeva većinu vremena. Apsolutno je oslobađajuće; I protivno onome što ste zamišljali, to apsolutno ne znači da ćete prestati da postižete ciljeve.

To znači da ćete prestati da sebe ograničavate ciljevima.

Razmislite o ovom uobičajenom verovanju: ‘Nikada nećete stići nigde, osim ako ne znate kuda idete.‘ Ovo, čini se, ima toliko smisla I zdravog razuma u sebi, a ipak nije istinito ako prestanete da razmišljate o tome. Uradite jednostavni eksperiment: izađite napolje I hodajte u nepoznatom pravcu, I slobodno menjajte pravac nasumice. Nakon 20 minuta, sat vremena… I dalje ćete biti negde! Samo što u startu niste znali da ćete tu završiti.

U tome je začkoljica: morate otvoriti svoj um za put na neočekivana mesta. Ako živite bez ciljeva, istražićete nove teritorije. Naučićete neke neočekivane stvari. Završićete na iznenađujućim mestima. To je lepota ove filozofije, ali je u isto vreme I izazovna promena.

Danas, u većini slučajeva živim bez ciljeva. Tu I tamo krenem da kreiram poneki cilj, ali ih na kraju sve pustim. Život bez ciljeva zapravo nikada i nije bio moj cilj… to je samo nešto što učim, I u čemu mnogo uživam, što je neverovatno oslobađajuće, I što harmonično funkcioniše sa životnim stilom u kojem pratim svoju strast koju sam razvio.

Problem sa ciljevima

U prošlosti, ja bih zadao sebi do tri cilja godišnje, a onda I podciljeve za svaki mesec. A onda bi razmišljao koje korake akcije da preduzmem svake nedelje I meseca, I pokušavao sam da svoj dan fokusiram na te korake.

Nažalost, ovo nikad, ali zaista nikad ne funkcioniše ovako glatko kao što zvuči. Svi vi to znate. Znate da morate da radite na tom koraku, I pokušavate da konačni cilj držite na pameti kako biste ostali motivisani. Ali ovaj korak može biti nešto čega se užasavate, I stoga odugovlačite. Radite druge poslove, proveravate e-mail, ili facebook, ili negde izađete.

I tako vaši mesečni I nedeljni planovi postanu odloženi, u drugom planu, a vi se obeshrabrite jer shvatate da nemate nikakvu disciplinu. A ciljevi su suviše teški da bi ih postigli. I šta sad? Vi ponovo pređete vaše ciljeve, I resetujete ih. Kreirate novi set podciljeva I konkretnih koraka. Vi znate gde idete, jer imate ciljeve!

Naravno, vi zapravo ne stižete tamo. Ponekad postignete neki cilj I osećate se zapanjujuće. Ali većinu vremena ih ne postižete I krivite sebe zbog toga.

Evo jedne tajne: Problem nije u vama, već u sistemu! Ciljevi kao sistem, programirani su na bazi neuspeha.

Čak I onda kada radite stvari baš kako treba, nije sve idealno. Evo zašto: vi ste ekstremno ograničeni u vašem delanju. Kada vam se nešto ne radi, vi sebe morate naterati da to ipak uradite. Vaša staza je izabrana I vi nemate vremena da istražujete nove teritorije. Vi morate pratiti plan, čak I onda kada ste puni strasti za nešto drugo.

Neki sistemi ciljeva su mnogo efektivniji, ali ništa nije tako fleksibilno kao kada uopšte nemate ciljeve.

Dakle, kako život bez ciljeva uopšte izgleda? U praksi, mnogo se razlikuje od onog sa ciljevima.

Ne zadajete sebi cilj za godinu, niti mesec, niti nedelju, niti dan. Ne opterećujete se sa prolaznim vremenom niti sa konkretnim koracima akcije. Nije vam čak ni potrebna lista obaveza, mada ne škodi zapisati koji podsetnik, ako je to ono što vam prija.

Pa šta onda da radimo? Da se izležavamo na kauču, jedemo I gledamo TV ceo dan? Ne, vi jednostavno radite. Pronađite nešto za čega imate jaku strast, I radite to. Samo zato što nemate ciljeve ne znači da ne radite ništa – možete stvarati, možete proizvoditi, možete pratiti svoju strast.

A u praksi, ovo je predivna stvar: probudite se I radite nešto za čega imate veliku strast. Za mene, to je pisanje blogova, ali može biti I pisanje nove knjige, ili romana; smišljanje novog kursa, konektovanje sa sjajnim ljudima, provođenje divnog vremena sa mojom ženom ili igranje sa mojom decom. Nema granice, zato što sam ja slobodan.

Na kraju, završim tako što postignem mnogo više nego da sam imao ciljeve, jer uvek radim nešto u vezi čega sam uzbuđen. Međutim, bilo da ja postignem nešto ili ne, to nije poenta: ono što je bitno je da ja uvek radim ono što volim.

Završim na mestima koja su iznenađujuća, predivna, odlična. Samo što na početku ni ne znam da ću tamo da završim.

Kratka pitanja

Zar nije nemanje ciljeva takođe cilj?

Može biti cilj, ili možete naučiti da to radite usput, tako što ćete istraživati nove metode. Ja uvek učim nove stvari (kao na primer nemati ciljeve) bez da sam se unapred pripremao da ću da ih učim.

Pa kako onda zarađujete?

Strastveno! Još jednom ponavljam, nemati ciljeve ne znači da ste prestali da radite. Čak šta više, ja radim mnoge stvari, svo vreme, ali ih radim jer volim da ih radim.

Saveti za život bez ciljeva

Neću vam dati kako da priručnik za življenje bez ciljeva – to bi bilo apsurdno. Mogu vas naučiti šta da radite – morate pronaći sopstveni put.

Ali mogu sa vama podeliti neke stvari koje sam naučio, u nadi da će I vama biti od pomoći:

Krenite malim koracima. Ne morate drastično transformisati svoj život u želji da živite bez ciljeva. Za početak samo živite par sati bez predhotno zacrtanih ciljeva ili koraka akcije. Za vreme tih par sati, pratite svoju strast. Čak I da odvojite samo I samo sat vremena, videćete razliku.

Rastite. Dok postajete bolji u ovome dopustite sebi da to vreme bez ciljeva traje duže periode. Pola dana, ceo dan, ili par dana. Na kraju će vam biti sasvim prijatno da od nekih ciljeva odustanete, I samo radite ono što volite.

Ne samo posao. Odustajanje od ciljeva funkcioniše u svakom domenu vašeg života. Na primer zdravlje I fitnes: Nekada sam imao specifične fitnes ciljeve, počevši od gubljenja kilograma, pa do trčanja maratona. Više ne činim tako: sada to radim samo zato što to volim, I nemam nikakvu ideju gde me to može odvesti. To funkcioniše brilijantno, jer uvek uživam u tome.

Pustite planove. Planovi se zapravo ne razlikuju od ciljeva. Oni vas postavljaju na već utvrđenu stazu. Međutim, veoma je teško odvići se od života sa planovima, pogotovo ako ste posvećeni planer kao ja. Dakle, dopustite sebi da planirate, kada vam se to radi, ali polako otpustite ovu naviku.

Ne brinite za greške. Ako počnete da postavljate ciljeve, to je ok. Ne postoje greške na ovom putu – to je samo novo iskustvo učenja. Ako živite bez ciljeva I na kraju završite sa neuspehom, zapitajte se da li je to zaista neuspeh. Vi jedino doživljavate neuspeh ako ne stignete tamo gde ste hteli da budete – ali ako nemate destinaciju na umu, onda nema ni neuspeha.

Sve je to dobro. Bez obzira koju stazu pronašli, bez obzira gde završili, to je prelepo. Ne postoji loša staza, loša destinacija. Postoji samo različita staza, a različitost je divna. Ne sudite, već iskusite.

I konačno

Uvek zapamtite: put je sve. Destinacija nije poenta.

‘Dobar putnik nema fiksne planove, I ne nastoji da negde stigne.’ – Lao Cu